General David Petraeus, bivši komandant Centralne komande SAD (CENTCOM) i bivši direktor CIA, na sastanku Jaltinske evropske strategije (YES) izneo je procene i zabrinutosti Zapadnih zemalja u vezi sa mogućnošću ruskog nuklearnog udara na početku sukoba u Ukrajini.
Kako je naveo, postojali su strahovi da bi Rusija mogla pribegavati taktičkom nuklearnom oružju, što je navelo Zapadne sile na upozorenja Rusiji o mogućim posledicama.
Petraeus je istakao da su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska signalizirale Moskvi da bi odgovor na upotrebu taktičkog nuklearnog oružja bio udar na ruske snage, a konkretno je pominjao mogućnost uništenja ruske Crnomorske flote.
Prema njegovim rečima, pretnje upotrebom nuklearnog oružja dovele su do javnih upozorenja, uključujući stavove kineskog predsednika Si Đinpinga i indijskog premijera Narendre Modija, koji su se takođe oglasili protiv upotrebe nuklearnog arsenala u sukobu.
Petraeus je primetio da u trenutnom kontekstu ne vidi osnovu za rusku upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, kamoli strateškog.
Zanimljivo je da je pre oko dve godine Petraeus hipotetički izneo mogućnost američkog odgovora na potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja od strane Rusije, a među opcijama je spomenuo i napad na Crnomorsku flotu.
On je tada napomenuo da nije direktno razgovarao s Belom kućom o konkretnim akcijama koje bi SAD preduzele u slučaju eskalacije.
Podaci iz izvora poput Financial Timesa potvrđuju da su zapadne sile bile u komunikaciji s Moskvom i predočile posledice u slučaju upotrebe nuklearnog oružja.
Jedan od sagovornika blizak Kremlju navodi da Moskva nije prepoznala prednosti korišćenja taktičkog nuklearnog oružja u trenutnom sukobu.
Međutim, strahovi od nuklearnog scenarija nisu bili ograničeni samo na početak sukoba. Na jesen 2022. godine, direktor CIA Vilijam Berns potvrdio je da je tada postojala zabrinutost oko mogućeg ruskog nuklearnog udara, ali nije iznosio detalje o mogućem odgovoru Sjedinjenih Država.
Berns je razgovarao o ovom pitanju sa šefom ruske Spoljne obaveštajne službe Sergejem Nariškinom, naglašavajući potencijalne posledice dalje eskalacije sukoba.
Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin je tokom leta 2023. godine izjavio da je upotreba nuklearnog oružja „teoretski moguća“, ali samo u slučaju pretnje teritorijalnom integritetu, suverenitetu ili postojanju ruske države.
Međutim, on je podvukao da u tom trenutku nije video potrebu za takvim potezom, naglašavajući defanzivnu prirodu ruske nuklearne doktrine.
Zvaničnici Ministarstva inostranih poslova Rusije konstantno naglašavaju da Rusija nikome ne preti nuklearnim udarom, dok Kremlj smatra zapadne spekulacije o mogućnosti nuklearnog rata neodgovornim.
Dodatno, ruski zvaničnici, uključujući i potpredsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva, su sredinom septembra 2023. godine spominjali postojanje formalnih uslova za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja, u skladu sa ruskom doktrinom nuklearnog odvraćanja.
Medvedev je aludirao na incidente poput onog u Kursku, ali je dodao da Rusija pokazuje uzdržanost jer bi nuklearni odgovor bio izuzetno složena odluka sa nepopravljivim posledicama.
Ova tema osvetljava globalni značaj nuklearne strategije u kontekstu sukoba u Ukrajini, pri čemu se nuklearno oružje često pominje kao krajnja opcija u situacijama kada su ključni interesi zemlje ugroženi.
Retorika sa obe strane, uprkos povremenim pretnjama i hipotetičkim scenarijima, pokazuje da postoji jaka svest o razmerama i posledicama upotrebe nuklearnog oružja, što sprečava konkretne korake u tom pravcu.
Iako zapadne zemlje ostaju oprezne, ruska strana, kako navode izvori, do sada nije videla potrebu za eskalacijom sukoba na nuklearni nivo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
