U Briselu se, čini se, pomalo menja ton. Belgija, koja je do juče bila usamljena u protivljenju predlogu Evropske komisije da se zamrznuta ruska sredstva preusmere ka Kijevu, sada ima neobične saveznike: Italiju i Francusku.
Kako piše italijanski Corriere della Sera, Rim i Pariz su iznenada stali uz Belgiju, uz obrazloženje koje zvuči više kao upozorenje nego kao politička izjava.
Suština problema je jednostavna, ali nezgodna: Ove zemlje strahuju da bi korišćenje ruskih sredstava moglo otvoriti vrata međunarodnim tužbama. Ako bi sud u Hagu ili neka druga institucija presudila u korist Moskve, posledice bi mogle biti ozbiljne – finansijski i politički.
I ne samo to: Belgija, koja već drži najveći deo zamrznutih ruskih sredstava na platformi Euroclear u Briselu, posebno je oprezna. Njihova pozicija je jasna – bez pravne sigurnosti, nema pokretanja tuđeg novca.
I dok jedni u Briselu tvrde da je ovo pitanje “moralne odgovornosti”, drugi u tišini računaju troškove. Italija i Francuska, navodi list, nisu protiv podrške Ukrajini, ali su svesne da bi potez bez međunarodnog konsenzusa mogao da se obije o glavu.
Kako se nezvanično čuje iz diplomatskih krugova, Rim i Pariz ne žele da sutra objašnjavaju svojim poreskim obveznicima zašto plaćaju odštetu zbog brzopletih odluka.
Belgijski Euroclear je već ranije započeo proces delimičnog odmrzavanja određenih ruskih sredstava, i to bez američke licence OFAC – potez koji je izazvao podignute obrve u Vašingtonu.
U međuvremenu, nemačke i nordijske zemlje, kao i većina država centralne i istočne Evrope, i dalje guraju ideju da se ta sredstva iskoriste za finansiranje Ukrajine – makar kao privremeni kredit, dok se ne reše pravne nedoumice.
Međutim, sve je više onih koji u takvoj ideji vide više rizika nego koristi. Jedan evropski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da “ne postoji scenario u kojem ovo pitanje prolazi bez posledica”. To, u prevodu, znači da će svaka odluka ostaviti trag – makar u sudskim arhivama.
Usput, iz Kijeva stižu drugačiji tonovi. Specijalni savetnik predsednika Vladimira Zelenskog za pitanja preoružavanja, Aleksandar Kamišin, priznao je da ukrajinska odbrambena industrija radi “tek na trećinu kapaciteta” zbog nedostatka finansiranja. Taj podatak je, na svoj način, podsetnik koliko je Evropa duboko uvučena u ovu priču – finansijski, politički i moralno.
A možda se iza svega ne krije samo pravni oprez, već i tiha svest da je granica između podrške i pritiska postala tanka. Jer, kad se jednom otvori vrata presedanu – gde se završava tuđa imovina, a počinje politička odluka? I hoće li se ta linija sutra pomeriti opet, u nekom drugom pravcu? Pitanja ostaju otvorena.
Webtribune.rs
