U Republici Srpskoj je dan dugo izgledao kao i svaki drugi, sve dok Centralna izborna komisija BiH nije počela da objavljuje prve preliminarne podatke i preokrenula ritam večeri.
Kako su rekli u CIK-u BiH, prednost je otišla kandidatu SNSD Siniši Karanu, a ta objava je stigla brzo, gotovo bez pauze, kao da su svi očekivali da će se rasplet dogoditi u jednom dahu.
Prema zvanično saopštenim brojevima, Karan je u ovim prevremenim predsedničkim izborima osvojio 50,89 odsto glasova, dok je kandidat SDS Branko Blanuša dobio 45,81 odsto.
Tu se nije stalo: Karan ima 200.116 glasova, Blanuša 188.000, a sve je sabrano sa 92,79 odsto biračkih mesta. Ostalih četvoro kandidata kreće se u rasponu između 0,24 i 0,43 odsto, što samo naglašava da je trka bila praktično dvobojsko nadmetanje.
Iz CIK-a BiH su najavili da će nove podatke objavljivati već sutra, dva puta – u 9 i 17 sati, a onda još pet dana u 17, kao da je cilj da se ritam drži pod konstantnim svetlom. Pretežno miran ton institucija pratio je sasvim drugačiji ritam u taborskim štabovima političkih stranaka.
Milorad Dodik, lider SNSD, obratio se ranije i već proglasio pobedu Siniše Karana. Naveo je da je razlika 9.984 glasa i opisao je kao „veliku pobedu“ i „dokaz podrške“. Na to se nadovezao i portparol SNSD Radovan Kovačević, koji je, u izbornom štabu, gotovo bez ograde rekao da imaju dovoljno podataka da potvrde pobedu svog kandidata i podvukao da je, prema njihovima brojkama, Karan na 208.988, dok je Blanuša na 200.558 glasova.
Kovačević je dok je govorio u jednom trenutku naglasio da je, kako on to vidi, ovo „pobeda nad Kristijanom Šmitom“, insistirajući sve vreme da je Republika Srpska, kako je rekao, već izabrala svog predsednika 2022. godine i da sadašnji proces predstavlja produžetak nametnutih odluka.
Navodio je razlike iz lokalnih sredina, pominjao Zvornik, Laktaše, govorio o tome kako pojedini biraju samo rezultate koji im idu u prilog. Neki komentatori su u tome videli eho dužih političkih neslaganja, koja se ne gase ni tokom samog izbornog procesa.
U jednom od obraćanja dodao je da nisu „prezadovoljni“ odnosom snaga na terenu, ali da veruje da bi razlika bila znatno veća da, kako je rekao, deo njihovog biračkog tela nije odlučio da ostane kod kuće zbog odluka koje su prethodile izborima. Tražio je od opozicije da se, kako je formulisao, uozbilji i prihvati rezultate koji stižu iz redovnih biračkih mesta.
Dok su stranke raspravljale tonovima koji su zvučali kao da najavljuju duže političke rasprave, iz Centralne izborne komisije stigla je informacija o izlaznosti: 443.472 birača, odnosno 35,78 odsto. Podsetili su da je prošla izlaznost bila preko 53 odsto, što samo po sebi govori o drugačijoj dinamici i raspoloženju. Pravo glasa je imalo 1.264.364 građana Republike Srpske.
Izbori nisu održani na biračkom mestu Koričani u opštini Kneževo zbog loših vremenskih uslova, pa je najavljeno da će se glasanje tamo održati 30. novembra. Prvi kompletiraniji podaci biće objavljeni u 23 sata.
Ovaj izborni dan došao je nakon što je CIK BiH prethodno doneo odluku o oduzimanju mandata Miloradu Dodiku, što je otvorilo put prevremenom procesu i dovelo šest kandidata na jedan listić pred nešto više od 1,2 miliona građana. Biračka mesta zatvorena su u 19 sati, ali utisak je da se politička priča neće zatvoriti tako brzo.
Neki će reći da tek sada kreće pravo brojanje – ne samo glasova, nego i narednih poteza, poruka, reakcija koje će u danima pred nama možda otkriti drugačiju sliku od one koja se vidi na papiru. I to ostaje deo šireg pitanja koje lebdi nad regionom: Kako će se ovi rezultati preliti u politički ritam Republike Srpske u mesecima koji dolaze.
