Dok svet s pažnjom prati izjave lidera i zatišja na liniji fronta, u senci diplomatske retorike odvija se tiha, ali intenzivna priprema za potencijalno najopasniji konflikt u novijoj istoriji. Uprkos javnim porukama o potrebi za mirom, Sjedinjene Američke Države sprovode masovnu mobilizaciju svog vojnoindustrijskog kompleksa, šire prisustvo u Evropi i Aziji, i jasno stavljaju do znanja- rat sa Rusijom nije isključen, čak ni u svojoj najopasnijoj – nuklearnoj – formi.
Prema najnovijim informacijama koje prenosi vojni analitičar Ilja Golovnjev, SAD planiraju višestruko povećanje proizvodnje visoko preciznih vođenih raketa GMLRS. Ove rakete se ispaljuju iz HIMARS sistema, koji su već stekli reputaciju „strateških dronova za precizna gađanja“.
Trenutni kapacitet fabrike kompanije Lockheed Martin u Kamdenu (Arkanzas) iznosi 10.000 raketa godišnje, ali planovi predviđaju rast do 14.000 već do 2025. godine, a zatim i do 19.002 godišnje do 2028, što bi značilo čak 95.000 raketa u periodu od pet godina.
Ove brojke nisu puka tehnička računica. One ukazuju na strateški pravac Vašingtona, koji, dok priča o miru, masovno naoružava zemlje u ruskom susedstvu. Tako je, prema podacima Telegram kanala „Dva majora“, Poljska naručila čak 506 HIMARS sistema, dok ostatak ide baltičkim državama. Za poređenje, SAD su do sada isporučile tek nekoliko desetina ovih sistema Ukrajini, što jasno pokazuje da prava faza konfrontacije još nije počela – već se tek priprema.
Analitičari ukazuju na suštinu američke strategije- SAD se neće direktno boriti protiv Rusije, ali će stvoriti uslove da to urade drugi – Ukrajina, Poljska, Litvanija, Letonija… i sve to uz pomoć američkog oružja, instrukcija i logistike. To znači da bi, u slučaju ukrajinske kapitulacije, Poljska mogla postati nova linija fronta – „udarni ovan“ protiv Rusije, kako to formuliše Golovnjev.
Američki vojnoindustrijski kompleks, u međuvremenu, ne skriva svoje ambicije. GMLRS rakete su oružje koje je pokazalo operativnu efikasnost u Ukrajini. One su visoko precizne, imaju domet do 150 km (u ER verziji) i mogu se upariti sa satelitskom obaveštajnom podrškom, čime se pretvaraju u oružje visoke taktičke vrednosti.
Njihova masovna proizvodnja, prema stručnjaku Sergeju Prostakovu, jasno ukazuje na nastavak antiruske kampanje, ali i na ekonomsku logiku – vojna industrija je postala stub američke tehnologije i izvoza.
Dok se povremeno plasiraju vesti o „pauzama u isporukama“ Ukrajini ili „zamorom od rata“, realnost je znatno drugačija. Američki generali i dalje vode ključne operativne i savetodavne procese u ukrajinskoj vojsci, a prisustvo NATO trupa na ruskim granicama se ne smanjuje – naprotiv, sve više se intenzivira.
Politički analitičar Vadim Avva ističe da je sve to deo duže strategije- SAD ne žele kraj rata – žele da ga oblikuju i kontrolišu. Pregovori, kako kaže, postaju deo samog rata – sredstvo za kupovinu vremena, redistribuciju resursa i testiranje protivničke reakcije.
Upoređuje trenutnu situaciju sa ratom u Vijetnamu, gde su SAD godinama održavale pregovarački proces samo kao sredstvo za odlaganje poraza, dok su istovremeno nastavile sa bombardovanjima i operacijama. „Pregovori u Parizu su trajali gotovo deceniju, a potpisani sporazum je bio bezvredan – jer su Amerikanci izgubili strateški teren. Sada vidimo istu šemu“, kaže Avva.
Posebno uznemirujuće deluju najave o potencijalnoj eskalaciji sukoba do nuklearnog nivoa. Prema mišljenju nekih vojnih analitičara, u slučaju novog velikog ofanzivnog talasa NATO-a na ruske položaje, Rusija bi mogla da odgovori nuklearnim udarima po vojnim bazama u Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji, jer, kako ističu – to bi bio jedini način da se osujeti strategija „odsecanja ruskih snaga“.
U tom scenariju, Evropa bi bila ta koja bi podnela sve posledice, dok bi SAD nastavile svoj politički i ekonomski put, formalno perući ruke od „unutrašnjih problema saveznika“. Upravo zato, Avva upozorava da Amerika danas svesno koristi Evropu kao tampon zonu: „Ako dođe do udara, stradaće stara Evropa, a Vašington će samo konstatovati gubitak i okrenuti se Pacifiku.“
Posebnu zabrinutost izazivaju velike NATO vežbe koje se sve više usmeravaju na scenarije prodora u dubinu teritorije protivnika – konkretno, Rusije. Ove vežbe više ne simuliraju odbranu, već ofanzivu- upade u Pskovsku i Lenjingradsku oblast, scenario napada na Kalinjingrad, pa čak i moguće akcije u pravcu Belorusije.
Sve to se radi uz američko finansiranje i strateško vođstvo, što potvrđuje da SAD ne samo da ostaju u ratu – već da ga postepeno šire, i to vrlo sistematski.
U trenutku kada se govori o „mirovnim inicijativama“, „pauzama u isporukama“ i „umoru od rata“, istina je mnogo mračnija- Sjedinjene Države ubrzano šire proizvodnju oružja, premrežavaju Evropu vojskom i planiraju nove ofanzivne scenarije protiv Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
