Jetra je „podmukao“ organ, jer ne boli, osim ako je jako uvećana. Oboljenja jetre se zato otkrivaju najčešće slučajno, na rutinskim kontrolama.
Čak i oni koji imaju neki od pojedinačnih simptoma, poput žutila kože i beonjača, umora, malaksalosti, mučnine, bolova u zglobovima, tamno obojene mokraće, bele stolice ili bola u gornjem desnom delu abdomena, ne dovode te tegobe u vezu sa jetrom.
Tipične simptome virusnog hepatitisa (B i C) i drugih bolesti jetre ima veoma mali broj pacijenata, pa se bolest obično otkriva kada je već uznapredovala do ciroze.
Ipak, ima kliničkih manifestacija popuštanja rada jetre koje će iskusan doktor sigurno da prepozna: tačkaste crvene mrlje na licu i grudima iz kojih se šire krvni sudovi – „spider nevusi“, crvenilo na dlanovima, boja jezika koja podseća na karmin – kaže za „Novosti“ dr Rada Ješić Vukićević, načelnik hepatološkog odeljenja Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije.
– Kod muškaraca može da se uoči smanjena maljavost, ponekad atrofija testisa i bolno povećanje grudi, zatim nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites). Neretko se registruju i oštećene mentalne fukcije: teškoće u održavanju pažnje, smanjena moć rasuđivanja, konfuzija, tremor, depresija, u težim stadijumima i koma.
Naša najveća „laboratorija“ zadužena je da uklanja otpad, otrove, reguliše metabolizam važnih hranljivih materija: masti, šećera, ugljenih hidrata, stvara faktore koji su bitni za zgrušavanje krvi, čuva gvožđe, vitamine.
Tako recimo najveći deo holesterola nastaje u jetri, a povišene masnoće dovode do ateroskleroze, stvaranja naslaga na krvnim sudovima, sužavanja arterija, pa tako i do infarkta.
Povišen holesterol najčešće ne daje nikakve simptome. Čak i ako vrednosti holesterola nisu značajnije povišene, a pacijenti imaju faktore rizika (infarkt srca ili mozga, dijabetes u porodici), preporučuje se lečenje, prvo promenom načina ishrane, a ako to ne pomogne – lekovima.
Za organizam nije dobro ni kada je nivo „lošeg“ (LDL) holesterola povišen, ni kada je nivo „dobrog“ (HDL) holesterola, čija je uloga da štiti telo od bolesti srca i da smanjuje pritisak, ispod minimuma. Za razliku od LDL holesterola, nivo HDL ne može da se promeni lekovima.
Hronično oštećenje jetre sve njene funkcije dovodi u pitanje, a kada dođe do ciroze, čitav organizam je ugrožen.
Danas su najčešća virusna (A, B, C, D i E) i alkoholna oboljenja jetre. Brojni lekovi koji mogu dovesti do hroničnih bolesti jetre, kod nekih pacijenata u pitanju su autoimune bolesti jetre, bolesti žučnih puteva ili urođeni poremećaji u matabolizmu bakra, gvožđa i drugih metabolita. Kod određenog broja ljudi popuštanje u radu jetre ostane nepoznatog uzroka.
– Ako se na vreme ne prepoznaju i ne počne lečenje, sve hronične bolesti jetre dovode do ciroze – upozorava dr Ješić Vukićević. – Tok ciroze je najčešće vrlo dug, u proseku pet do 10 godina, ali nosi brojne teške posledice.
Cirozu možemo da lečimo delovanjem na njene uzroke i komplikacije, ali, kada se iscrpe sve opcije terapije lekovima, transplantacija ostaje jedina opcija.
(Novosti.rs)
