Jetra je „podmukao“ organ, jer ne boli, osim ako je jako uvećana. Oboljenja jetre se zato otkrivaju najčešće slučajno, na rutinskim kontrolama.
Čak i oni koji imaju neki od pojedinačnih simptoma, poput žutila kože i beonjača, umora, malaksalosti, mučnine, bolova u zglobovima, tamno obojene mokraće, bele stolice ili bola u gornjem desnom delu abdomena, ne dovode te tegobe u vezu sa jetrom.
Tipične simptome virusnog hepatitisa (B i C) i drugih bolesti jetre ima veoma mali broj pacijenata, pa se bolest obično otkriva kada je već uznapredovala do ciroze.
[adsenseyu1]
Ipak, ima kliničkih manifestacija popuštanja rada jetre koje će iskusan doktor sigurno da prepozna: tačkaste crvene mrlje na licu i grudima iz kojih se šire krvni sudovi – „spider nevusi“, crvenilo na dlanovima, boja jezika koja podseća na karmin – kaže za „Novosti“ dr Rada Ješić Vukićević, načelnik hepatološkog odeljenja Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije.
– Kod muškaraca može da se uoči smanjena maljavost, ponekad atrofija testisa i bolno povećanje grudi, zatim nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites). Neretko se registruju i oštećene mentalne fukcije: teškoće u održavanju pažnje, smanjena moć rasuđivanja, konfuzija, tremor, depresija, u težim stadijumima i koma.
Naša najveća „laboratorija“ zadužena je da uklanja otpad, otrove, reguliše metabolizam važnih hranljivih materija: masti, šećera, ugljenih hidrata, stvara faktore koji su bitni za zgrušavanje krvi, čuva gvožđe, vitamine.
Tako recimo najveći deo holesterola nastaje u jetri, a povišene masnoće dovode do ateroskleroze, stvaranja naslaga na krvnim sudovima, sužavanja arterija, pa tako i do infarkta.
Povišen holesterol najčešće ne daje nikakve simptome. Čak i ako vrednosti holesterola nisu značajnije povišene, a pacijenti imaju faktore rizika (infarkt srca ili mozga, dijabetes u porodici), preporučuje se lečenje, prvo promenom načina ishrane, a ako to ne pomogne – lekovima.
Za organizam nije dobro ni kada je nivo „lošeg“ (LDL) holesterola povišen, ni kada je nivo „dobrog“ (HDL) holesterola, čija je uloga da štiti telo od bolesti srca i da smanjuje pritisak, ispod minimuma. Za razliku od LDL holesterola, nivo HDL ne može da se promeni lekovima.
Hronično oštećenje jetre sve njene funkcije dovodi u pitanje, a kada dođe do ciroze, čitav organizam je ugrožen.
Danas su najčešća virusna (A, B, C, D i E) i alkoholna oboljenja jetre. Brojni lekovi koji mogu dovesti do hroničnih bolesti jetre, kod nekih pacijenata u pitanju su autoimune bolesti jetre, bolesti žučnih puteva ili urođeni poremećaji u matabolizmu bakra, gvožđa i drugih metabolita. Kod određenog broja ljudi popuštanje u radu jetre ostane nepoznatog uzroka.
– Ako se na vreme ne prepoznaju i ne počne lečenje, sve hronične bolesti jetre dovode do ciroze – upozorava dr Ješić Vukićević. – Tok ciroze je najčešće vrlo dug, u proseku pet do 10 godina, ali nosi brojne teške posledice.
Cirozu možemo da lečimo delovanjem na njene uzroke i komplikacije, ali, kada se iscrpe sve opcije terapije lekovima, transplantacija ostaje jedina opcija.
(Novosti.rs)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
