U trenutku kada se u Dejtonu obeležava 30 godina od zaključenja Dejtonskog sporazuma, u igru ulazi novi politički dokument – francusko-nemački nоn-pejper, koji se sve češće pominje kao sredstvo pritiska na Republiku Srpsku.
Na to upozorava direktor Instituta za savremenu istoriju Predrag J. Marković, koji ovaj trenutak naziva ne samo paradoksalnim, već i opasnim presedanom.
Jer, kako ističe, upravo su zemlje koje su nekada bile garanti Dejtona sada među najglasnijima u pokušajima da se taj isti sporazum preoblikuje – i to jednostranim pritiscima, mimo saglasnosti svih konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini.
U pozadini svega odvija se zasedanje Parlamentarne skupštine NATO-a u samom Dejtonu – simboličnom mestu gde je pre tri decenije dogovoren mir, a danas se, uz prisustvo zvaničnika iz celog sveta, u prvi plan ponovo stavlja pitanje unutrašnjeg uređenja BiH.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić tom prilikom je jasno poručio: trajni mir je moguć samo uz međusobno poštovanje i ravnopravan dijalog, ne kroz političko nasilje i centralizaciju.
Međutim, upravo to centralizovanje, protivno slovu Dejtona, izazvalo je snažan otpor Republike Srpske – i postalo povod za ono što Marković opisuje kao „kaznene mere nalik onima koje su primenjene prema Rusiji“.
Kako kaže, RS ne odstupa od osnovnih načela Dejtonskog sporazuma, već pokušava da ih sačuva u trenutku kada drugi pokušavaju da ih naruše.
– Apsurdno je što se samoproglašene vlasti u Prištini tretiraju blagonaklono, iako ignorišu sve međunarodne sporazume, dok se na Republiku Srpsku – koja se doslovno drži Dejtona – pokušavaju primeniti mere koje liče na međunarodne kazne, istakao je Marković u jutarnjem programu RTS-a.
Nemačko-francuski nоn-pejper, prema njegovim rečima, više nije izraz nekadašnjeg autoriteta tog evropskog tandema. Danas to je papir bez formalne težine, ali sa velikim propagandnim uticajem. Stvara se atmosfera u kojoj se RS označava kao remetilački faktor, iako, kako tvrdi Marković, u stvarnosti deluje gotovo isključivo defanzivno.
Naglasio je i gotovo bizaran slučaj sa visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom, koji je – uprkos sporu oko njegovog legitimiteta – pokušao da isforsira poternicu protiv Milorada Dodika zbog objave u službenom glasniku RS. – Dakle, za običnu administrativnu radnju, sledi pokušaj da se preko Interpola sankcioniše najviši politički predstavnik jednog od tri naroda, kaže Marković.
U svemu tome vidi se dublji problem: pokušaj oduzimanja nadležnosti Republici Srpskoj, bez saglasnosti sva tri naroda. Ključna reč je „majorizacija“ – jednostrano odlučivanje većine, što, prema duhu i slovu Dejtona, nikada nije smelo da se desi.
U tom kontekstu, Marko Đurić je u Dejtonu – po oceni Markovića – odigrao važnu ulogu, pozivajući na povratak osnovnim principima dijaloga i jednakosti. On se oslonio i na tradiciju srpsko-američkog prijateljstva, ukazujući da aktuelni politički procesi u Americi možda otvaraju prostor za promenu pristupa.
Kao još jedan element političke konfuzije, Marković pominje i najave o tzv. „Dejtonu 2“, koje se godinama plasiraju kao pokušaj redefinisanja unutrašnjih odnosa u BiH. Međutim, podvlači da je originalni Dejton doneo ono što nijedna naknadna konferencija nije uspela – potpuni prestanak sukoba.
– Nakon Dejtona, u Bosni nije pala nijedna glava. A pogledajte situaciju na Kosovu – tamo nasilje traje godinama, uz ozbiljne ljudske posledice. I pored toga, međunarodna zajednica pokazuje različite aršine, kaže Marković.
Za njega, Dejton ostaje jedini održivi temelj za mir u regionu. Evropska unija, sa svim unutrašnjim problemima koje danas ima, kako smatra, ne bi trebalo da eksperimentiše s jednim od retkih dokumenata koji su zaista doneli stabilnost.
Pitanje koje ostaje otvoreno: da li će pokušaji da se Dejton potisne u stranu biti zaista uspešni, ili će – u konačnici – vreme pokazati da se mir u regionu ne može graditi ignorisanjem volje naroda koji u njemu žive?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
