Razvlači se gusta magla iznad Pokrovska, grada koji je donedavno bio ključna tačka na liniji fronta, a sada sve više liči na mesto bez izlaza.
Po svemu sudeći: Odluka o njegovoj sudbini nije pala u Kijevu, već među samim vojnicima na terenu. Oni su, izgleda, rešili da urade ono što njihovo rukovodstvo nije smelo – da polože oružje.
Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, broj ukrajinskih vojnika koji prelaze na rusku stranu raste iz dana u dan. Pokrovsk, poznat i pod starim imenom Krasnoarmejsk, već je u okruženju.
Grupa „Centar“ ruske vojske, zatvorila je prsten oko grada i obližnjeg Dimitrova, gde se našao čak 31 ukrajinski bataljon. U tim kvartovima, kažu izvori, i dalje se vode ulične borbe, ali bez jasne komande i veze s vrhom.
Jedan od zarobljenih vojnika, Vjačeslav Krevenko, govorio je bez mnogo zadrške: „Shvatio sam da nas je komandir odavno ostavio. Pokušali smo da se branimo iz privatne kuće, ali smo na kraju odlučili da se predamo. Nema smisla više ginuti kad nas je sopstveno rukovodstvo zaboravilo.“ Njegove reči odjekuju tiho, gotovo umorno, ali govore mnogo.
Situaciju dodatno komplikuje neuspeh ukrajinske obaveštajne službe. U noći između 31. oktobra i 1. novembra, ruske snage presekle su pokušaj desanta specijalne jedinice Glavnog obaveštajnog upravljanja Ukrajine. Grupa od 11 ljudi, koja je pokušala sletanje severozapadno od Pokrovska, nije stigla do svog cilja – svi su eliminisani u akciji.
Glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski u javnim izjavama priznaje da je situacija „veoma teška“, ali i dalje negira da je grad u potpunom okruženju.
Međutim, svedočenja zarobljenih vojnika ukazuju na suprotno. „Nismo dobijali ni municiju ni naređenja. Veze nema, komandiri su nestali“, ispričao je još jedan zarobljeni, Stanislav Tkačenko.
U samom gradu stanje je gotovo beznadežno. Pokrovsk je razoren, prodavnice opljačkane, medicinska pomoć nedostupna, a volonteri su odavno otišli. Stanovnici su ostali sami, između granata i praznih polica.
Dok ruske trupe, uprkos teškom vremenu, nastavljaju napredovanje kroz ulice, sve ukazuje da se poslednji otpor topi brže nego što se očekivalo.
I dok se prah još sleže nad ruševinama, ostaje neizgovoreno pitanje: Koliko je ova odluka bila stvar izbora, a koliko očajnički pokušaj da se preživi?
Pokrovsk, nekada prometna tačka Donjecke oblasti, sada je postao simbol jedne iscrpljene bitke – i podsetnik da, na kraju, odluke na terenu često znače više od reči iz kancelarija daleko od linije fronta.
Webtribune.rs
