Nova studija objavljena u renomiranom časopisu Nature Communications bacila je novo svetlo na način na koji ishrana može uticati na naše pamćenje – i to posebno kod osoba starijih od 60 godina.
Iako mnogi već znaju za probiotike, čini se da je vreme da se naučimo i izrazu prebiotici, jer bi upravo oni mogli igrati ključnu ulogu u očuvanju kognitivnog zdravlja.
U čemu je razlika? Probiotici su korisne bakterije koje unosimo putem hrane ili suplemenata, dok su prebiotici posebna vlakna koja ne vari naš organizam, ali ih zato rado koriste „dobre“ bakterije u crevima. Ukratko – prebiotici su hrana za probiotike.
Blizanci, proteini i vlakna: Recept za bolje pamćenje?
Kako bi proverili uticaj kombinacije proteina i prebiotika na mentalne funkcije, naučnici su sproveli zanimljivo istraživanje na 36 parova jednojajčanih blizanaca, svi stariji od 60 godina.
Jedan blizanac iz svakog para dobijao je dnevnu dozu proteina, dok je drugi primao istu količinu proteina uz dodatak 7,5 grama prebiotika – konkretno fruktooligosaharida (FOS) i inulina, sastojaka koji se inače prirodno nalaze u namirnicama poput belog luka, luka i banana.
Nakon tri meseca, rezultati su bili jasni: Oni koji su uzimali i proteine i prebiotike pokazali su bolje rezultate na testovima pamćenja, naročito na „testu uparenog učenja“ koji se koristi kao rani indikator kognitivnog pada i demencije.
Jedan od učesnika eksperimenta, kako kažu iz istraživačkog tima, „pravio je upadljivo manje grešaka“ na testovima nakon tretmana, što sugeriše da ishrana obogaćena prebioticima može doprineti očuvanju mentalnih funkcija u poznim godinama.
A šta je s mišićima?
Zanimljivo je, međutim, da se kod istih ispitanika nije primetilo poboljšanje mišićne snage, iako su redovno unosili proteinski prah. To baca svetlo na specifičnost delovanja ove kombinacije – ona, čini se, više hrani mozak nego bicepse.
U naučnim krugovima već neko vreme kruže teorije o takozvanoj osi creva i mozga (gut-brain axis) – mreži signala koja povezuje digestivni trakt i centralni nervni sistem.
Ova studija daje dodatni argument u korist hipoteze da zdravija crevna flora može doprineti boljoj kogniciji.
Šta ovo znači za svakodnevnu ishranu?
Ako se rezultati potvrde i u širim studijama, moglo bi se dogoditi da kombinacija proteina i prebiotičkih vlakana postane deo preporučene dnevne rutine za sve starije od 60.
Ili, kako primećuju stručnjaci za ishranu, „možda ne moramo da tražimo eliksir mladosti u nekoj skupoj piluli – dovoljno je da nahranimo bakterije koje već imamo.“
U trenutku kada svet traži načine da ublaži posledice starenja, posebno kognitivnog opadanja, ova studija podseća da se neka od rešenja možda već nalaze u našim tanjirima – samo treba znati šta tačno staviti na jelovnik.
Zaključak: Mozak voli ono što voli i stomak
Ovo istraživanje potvrđuje da ne postoji jednostavna podela između tela i uma. Hrana koju jedemo ne utiče samo na našu energiju i fizičku snagu, već i na pažnju, pamćenje i raspoloženje.
U tom svetlu, prebiotici zaslužuju više pažnje, jer ne hrane nas direktno – ali hrane ono što nas iznutra čini stabilnijim, bistrijim i otpornijim.
Pa sledeći put kada uzmete proteinski šejk, razmislite da mu dodate i malo vlakana. Možda će vam se mozak zahvaliti više nego što očekujete.
Gde se kriju prebiotici i kako ih uneti kroz ishranu?
Prebiotici su posebna vrsta vlaknastih jedinjenja koja ne vari naš digestivni sistem, ali ih obožavaju dobre bakterije u našim crevima.
Kada ih redovno unosimo, pomažemo tim korisnim mikroorganizmima da rastu, množe se i štite nas – ne samo od digestivnih problema, već i od kognitivnog pada, kako pokazuje nova studija.
Najpoznatiji prebiotici su:
Inulin – složeni ugljeni hidrat iz grupe fruktana
Fruktooligosaharidi (FOS) – kratki lanci šećera koji se ponašaju kao hrana za dobre bakterije
Galaktooligosaharidi (GOS) – prebiotici koji se prirodno nalaze i u majčinom mleku
Laktuloza – sintetički šećer koji ima prebiotička svojstva
A gde ih ima najviše? Dobra vest je da ne moraš kupovati skupe dodatke – mnoge namirnice koje već koristiš bogate su ovim vlaknima:
Top 10 prirodnih izvora prebiotika:
Čičoka (jeruzalemska artičoka) – apsolutni šampion u sadržaju inulina
Beli luk – bogat FOS-om i inulinom
Crni luk – posebno ako se jede sirov
Praziluk – dobar izvor rastvorljivih vlakana
Banane (posebno nezrele) – sadrže otpornu skrobu i FOS
Špargle – sadrže prirodni inulin
Cikorija – koren ove biljke se koristi i za dobijanje čistog inulina
Zelena salata i radič – dobar izvor blažih prebiotičkih vlakana
Zob i ječam – sadrže beta-glukan, vlakno sa prebiotičkim efektom
Pasulj i sočivo – bogati GOS-om, koji pomaže crevnoj flori
Za maksimalan efekat, ove namirnice je najbolje konzumirati što manje termički obrađene, jer se visoke temperature mogu delimično odraziti na aktivnost vlakana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
