Naslovnica SPEKTAR Poziv Putina i Kima u Peking – Signal koji ne prolazi tiho

Poziv Putina i Kima u Peking – Signal koji ne prolazi tiho

Peking se sprema za događaj koji već sada podiže prašinu na svetskoj sceni. Velika vojna parada povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata biće održana 3. septembra na Trgu Tjenanmen, a na listi gostiju nalaze se imena koja su privukla posebnu pažnju – Vladimir Putin i Kim Džong Un.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da će obojica lidera biti među više od dvadeset stranih šefova država i vlada.

CNN primećuje da će sama scena trojice lidera – Putina, Kima i domaćina Sija Đinpinga – na podijumu ispred Kapije Nebeskog mira biti slika koja šalje poruku daleko širu od ceremonije.

Nije ovo tek protokolarno okupljanje. U najavi stoji učešće 26 stranih lidera, među kojima i premijer Pakistana Šehbaz Šarif. Primećuje se i odsustvo indijskog premijera Narendre Modija, iako će biti u Kini zbog samita Šangajske organizacije za saradnju u Tjenđinu.

Na spisku su i evropski lideri naklonjeni Rusiji – Aleksandar Vučić iz Srbije i Robert Fico iz Slovačke. Biće tu i general Min Aung Hlaing, vršilac dužnosti predsednika Mjanmara, što dodatno naglašava političku raznovrsnost okupljenih.

Poseban interes izaziva činjenica da je ovo prva poseta Kima Kini još od 2019. godine. Severna Koreja, pod najtežim sankcijama u svetu, retko izlazi iz izolacije, a za njenog lidera ovo je i prilika da pokaže da nije odsečen od međunarodne pozornice.

KCNA je potvrdila dolazak, a podsećanje ide i na njegovo poslednje putovanje – posetu Rusiji 2023. godine, gde se sastao sa Putinom na svemirskom kosmodromu na dalekom istoku. Sada će stajati rame uz rame sa svetskim liderima u Pekingu.

Na drugoj strani Atlantika, signal je protumačen kao još jedan udarac već poljuljanim američkim savezima. Donald Tramp je nedavno izjavio da želi novi susret sa Kimom, ali kineska pozornica, uz Putina i Sija, daje novu dimenziju tom pitanju.

Peking koristi trenutak dok zaoštrava stav prema Tajvanu i susednim teritorijalnim sporovima. Sve to u trenutku kada globalna neizvesnost raste i kada se karte moći preslažu pred očima sveta.

Sam spektakl u Pekingu obećava impozantne razmere – više od 10.000 vojnika, preko 100 aviona i stotine kopnenih vozila biće predstavljeno u pažljivo režiranom programu od 70 minuta.

Kineski zvaničnici naglašavaju da je sva tehnika domaće proizvodnje, već u upotrebi, a da će deo biti predstavljen javnosti prvi put. Radi se o širokom spektru – od novih dronova i elektronskih sistema za protivmere, do hipersoničnih projektila, tehnologije protivvazdušne i raketne odbrane, pa sve do strateških raketa.

To jasno potvrđuje da Si Đinping ostaje dosledan svom prioritetu – ubrzanoj modernizaciji Narodnooslobodilačke vojske.

Uprkos veličini i raskoši parade, teško je ne uočiti i istorijsku dimenziju. Kina je tokom Drugog svetskog rata bila ključni partner saveznika na pacifičkom frontu, a borba protiv japanske invazije ostala je jedan od najkrvavijih i najdužih sukoba tog doba.

Ipak, odmah nakon 1945. usledio je građanski sukob, koji je okončan pobedom komunista i proglašenjem Narodne Republike Kine 1949. godine. Danas, pod vođstvom Sija, Peking koristi ovakve datume da spoji istorijsko nasleđe sa savremenim ambicijama.

Sve to zajedno otvara prostor za tumačenja – da li je u pitanju samo svečano obeležavanje istorije, ili jasan signal o novim političkim i vojnim realnostima?

Slika trojice lidera na jednom mestu zasigurno neće ostati samo u okvirima protokola, već će se čitati i kao poruka o tome kakav svet dolazi.

Webtribune.rs