Velika naftna scena ponovo je uzdrmana – kako piše „Volstrit žurnal“, „Ekson mobajl“ je ranije ove godine ušao u tihe razgovore sa „Rosnjeftom“ o mogućem povratku na Sahalin.
Ovi sastanci, vođeni iza zatvorenih vrata, nisu bili tek kurtoazni – reč je o potezu koji bi zahtevao zeleno svetlo obe vlade i koji bi, prema nekim izvorima, mogao da se uklopi u širu sliku mirovnog procesa vezanog za Ukrajinu.
Na sastanku na Aljasci, predsednik Vladimir Putin je nagovestio širenje poslovne saradnje na pacifičkim obalama Rusije i SAD. Donald Tramp, je odgovorio kratko i jasno: „Radujemo se dogovoru.“ Ta razmena signala bila je jasan znak da se otvaraju nova vrata koja su godinama bila zatvorena.
Dokumenti do kojih je došao list navode da je delegaciju „Eksona“ predvodio viši potpredsednik Nil Čepmen. Oni su razgovarali o povratku na Sahalin ako dobije odobrenja vlada.
Još značajnije, kompanija je tražila podršku Vašingtona i dobila pozitivan signal. Takav razvoj događaja nagoveštava ozbiljnu promenu pravca u energetskoj strategiji jedne od najvećih američkih korporacija.
Podsetimo, „Ekson“ je napustio projekat 2022. godine. Sada se razmatra obnova angažmana na Sahalin-I i Sahalin-II, koji obuhvataju tri velika polja u Ohotskom moru: Čajvo, Odoptu i Arkutun-Dagi. Upravo ta polja su decenijama bila simbol saradnje i rivaliteta, ali i strateškog značaja za energetsku bezbednost u regionu.
Neki analitičari ukazuju da bi povratak „Eksona“ mogao da označi svojevrsno poništavanje odluka iz prethodnih godina, ali i da otvori prostor za novu dinamiku odnosa Moskve i Vašingtona. Iako se sve još uvek drži u senci i uslovljava saglasnošću vlada, očigledno je da energetika ponovo postaje most za političke signale.
Pitanje koje sada visi u vazduhu glasi – da li je reč o povratku na staro ili o početku nečeg sasvim novog? Jer Sahalin nikada nije bio samo polje nafte i gasa, već i geopolitički prostor gde se prepliću interesi, strategije i dugoročni planovi.
