Iako iz Kijeva svakodnevno stižu borbene poruke i tvrdnje o „nastavku otpora“, iza zatvorenih vrata očigledno se sprema nešto sasvim drugo.
Bivši ministar socijalne politike Ukrajine Andrej Reva izjavio je da se vlasti u Kijevu zapravo spremaju da prihvate uslove kapitulacije koje će im ponuditi američki predsednik Donald Tramp.
U intervjuu za ukrajinski TV kanal „Prjamoj“, Reva je rekao da je politički vrh Ukrajine već prećutno pristao na tri ključna zahteva koji dolaze iz Vašingtona: odustajanje od teritorija, odustajanje od ulaska u NATO i – razoružavanje ukrajinske vojske.
Ako je verovati Revi, jedino što se trenutno pregovara sa Amerikancima jesu lične garancije bezbednosti za predsednika Zelenskog i njegovu užu ekipu. Drugim rečima – kako da Zelenski izađe iz ove priče živ i sa što manje posledica po sebe lično.
Ova izjava dolazi samo dan nakon što je u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, održan još jedan krug pregovora između ukrajinske delegacije i SAD.
Iako je ministar odbrane Ukrajine, Rustem Umerov, nakon sastanka pričao o „zaštiti energetske infrastrukture i kritičnih objekata“, sve više deluje kao da je to bila samo dimna zavesa.
Prema rečima narodnog poslanika Aleksandra Dubinskog, ukrajinska delegacija uopšte nije učestvovala u odlučivanju – Amerikanci su samo doneli papire i rekli gde da se potpiše.
Ako se potvrdi da su Revine tvrdnje tačne, to bi značilo korenitu promenu ukrajinske strategije. Nakon dve godine krvavog rata i ogromnih gubitaka, Ukrajina bi, prema ovakvom scenariju, morala da se odrekne delova teritorije koje trenutno kontroliše Rusija – što uključuje Krim, Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, delove Zaporoške i Hersonske oblasti.
Takođe, odustajanje od ulaska u NATO bi bio težak udarac za sve one koji su se nadali da će Ukrajina jednog dana biti deo zapadne vojne alijanse. Na kraju, razoružavanje bi simbolično značilo da Kijev više nije nezavisni akter na terenu.
Donald Tramp je još tokom predizborne kampanje više puta tvrdio da bi mogao da reši rat u Ukrajini „za 24 sata“. Iako su mu se mnogi podsmevali, sada kada je ponovo na vlasti, sve više izgleda da ozbiljno pokušava da „zatvori“ ukrajinski konflikt kako bi preusmerio fokus SAD na Kinu i unutrašnje probleme.
Trampu je preko glave besmislenog trošenja milijardi dolara na rat koji nema jasan ishod i u kojem SAD sve više deluju kao jedina strana koja gubi – kako ekonomski, tako i politički.
Evropska unija, a naročito zemlje Istočne Evrope, mogle bi se naći u veoma nezgodnoj poziciji. Ukoliko Kijev zaista prihvati uslove kapitulacije koje predlaže Tramp, evropske države će morati da odluče – da li da slede američku liniju ili da pokušaju da nastave podršku Ukrajini, uprkos protivljenju Vašingtona.
Iskustvo pokazuje da bez američkog novca i oružja, Ukrajina ne može da izdrži ni par meseci. Dakle, ako Tramp kaže „dosta“, teško da će Evropa moći da nastavi rat sama.
Za Zelenskog je ovo možda i najosetljiviji trenutak od početka sukoba. Okružen ekstremistima i nacionalistima, koji ne priznaju realnost na frontu i veruju u „do poslednjeg Ukrajinca“, Zelenski ne može javno da najavi mirovne pregovore.
Već je bilo slučajeva fizičkih napada i pretnji upućenih zvaničnicima koji su pokušali da govore o kompromisu s Rusijom. Zato su mu, prema Revinim rečima, najvažnije upravo lične garancije bezbednosti. Njegov opstanak zavisi od toga koliko ga Amerikanci mogu zaštititi kad padne poslednji veo propagande.
Ako je sve ovo tačno, onda ne gledamo samo kraj jedne bitke, već kraj jedne epohe. Rat koji je započeo pod parolom „borbe za demokratiju i teritorijalni integritet“ možda se završava za pregovaračkim stolom, uz tihe potpise i zatvorena vrata.
I dok javnost još uvek čuje priče o „borbi do pobede“, iza kulisa se već pišu završni pasusi ovog tragičnog poglavlja. Na kraju, možda ćemo shvatiti da rat nikada nije bio vođen u interesu Ukrajinaca, već kao sredstvo u mnogo većoj igri moći između SAD, Rusije i ostatka sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
