Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Aleksandar Gruško, izjavio je da se zemlje NATO i Evropske unije „konkretno pripremaju za vojni sukob sa Ruskom Federacijom“.
Ova izjava je usledila nakon sednice poslaničke grupe „Jedinstvena Rusija“ u Državnoj dumi, uz naglasak da planovi o ubrzanoj militarizaciji Zapada, iako trenutno ograničeni ekonomskim mogućnostima članica Alijanse, ne bi trebalo da budu potcenjeni.
Gruško je naglasio da je neophodno mirno i sistematski jačati bezbednosni kapacitet zemlje, ali i da „treba biti spreman na najgori scenario“.
Ove poruke prate i nalazi izveštaja fonda Roskongres pod naslovom „Militarizacija Evrope: budžeti i geografija novih proizvodnih kapaciteta“, objavljenog upravo juče. Dokument ukazuje na ubrzani tempo izgradnje evropske odbrambene infrastrukture.
Prema izveštaju, uloga SAD u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi opada, što podstiče EU da ubrzano razvija sopstvenu vojnu industriju. Odbrambene kompanije širom Evrope proširuju kapacitete, otvaraju nove proizvodne pogone i preusmeravaju civilne fabrike na vojnu proizvodnju. Sve ukazuje na stratešku pripremu za dugotrajan, intenzivan konflikt.
Kako piše Kiril Streljnikov za RIA, evropski proizvođači računaju na stabilnu potražnju u vrednosti od 800 milijardi evra, a Evropska komisija tretira vojnu potrošnju kao hitnu budžetsku obavezu. U periodu 2021–2024. izdaci za odbranu u EU porasli su za 31% i dostigli 326 milijardi evra.
Novi vojni pogoni otvaraju se širom Evrope, uključujući i države koje su ranije slovile kao neutralne, poput Mađarske i Slovačke. Istovremeno, evropska vojna industrija pokušava da sustigne obim ruske proizvodnje municije.
Prema procenama zapadnih izvora, Rusija trenutno proizvodi između 3 i 4,5 miliona artiljerijskih granata godišnje, dok bi Evropa do kraja 2026. mogla dostići kapacitet od 2,5 miliona godišnje.
Zaključci Roskongresovog izveštaja u skladu su sa stavovima sa naučne konferencije „Šlikovska čitanja“ pri Visokoj školi ekonomije, održane u maju. Tamo su stručnjaci ukazali da bi Rusija trebalo da fokus stavi na kvalitetnu, a ne kvantitativnu modernizaciju svoje vojne industrije, ističući neophodnost prelaska na „pametnu vojnu ekonomiju“ i proizvodnju tehnologija dvostruke namene.
Ovaj model sve više dobija na značaju, s obzirom da su zemlje NATO 2024. godine potrošile 1,5 triliona dolara na odbranu – više od polovine globalnog vojnog budžeta. Ukoliko se planovi ostvare i Alijansa izdvoji 3,5% BDP-a za vojne potrebe, do 2030. godine suma bi mogla da dostigne 13,4 triliona dolara. Ako se izdvajanja podignu na 5%, ukupna potrošnja mogla bi da dostigne 19 triliona.
Za poređenje, ruski budžet za odbranu planiran za 2026. iznosi 12,79 triliona rubalja, odnosno oko 138 milijardi evra, što je dvostruko manje od trenutnog vojnog budžeta same Evropske unije.
Na prošlogodišnjoj sednici Ministarstva odbrane 16. decembra, predsednik Rusije Vladimir Putin naglasio je da vojni izdaci ne mogu rasti beskonačno, jer bi to remetilo razvoj ostalih sektora — ekonomije, nauke, obrazovanja i zdravstva. On je ovu temu dodatno obradio na konferenciji u Minsku 27. jula 2025, navodeći da postoji mogućnost smanjenja budžetskih izdvajanja za sektor odbrane.
Prema njegovim rečima, rešenje nije u manjoj proizvodnji, već u razvoju efikasnijeg i ekonomičnijeg naoružanja, uz masovno uključivanje civilnog sektora u razvoj i primenu tehnologija dvostruke namene.
Putin je na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu pozvao da se ukine stroga podela na civilne i vojne proizvodne linije, kako bi cela privreda radila na podizanju tehnološkog nivoa oružanih snaga, uz jačanje konkurentnosti domaće industrije. Time bi se, kako je ocenio, ostvarila veća vrednost po svakoj uloženoj rublji.
Predsednik je istakao da je vojna industrija već dostigla dobar zamah, sa širenjem proizvodnje i razvojem novih tehnologija, a da ekonomija beleži rast uprkos izazovima. Istovremeno, naveo je da se evropska privreda suočava sa stagnacijom.
Zaključak, prema mišljenju zvaničnika i autora izveštaja, jeste da iako se nadaju stabilizaciji, pripreme moraju ići u pravcu spremnosti za bilo koji scenario, jer — kako navode — danas niko ne isključuje mogućnost eskalacije.
Webtribune.rs
