Žena je imala odraslog pitona, zmiju koju je mnogo volela.
Ta njena zmija od 4 metara je odjednom jednostavno prestala jesti. Nakon nekoliko nedelja pokušavanja njene zabrinute gazdarice da je nahrani, nudeći joj sve živo što jedna zmija može poželeti da pojede, očajna žena ju je odnela veterinaru.
Saslušavši celu priču i muku gazdarice, veterinar ju je upitao:
[adsenseyu1]
– Da li vaša zmija spava s vama noću, obmotava se oko vas ili dogmiže jako blizu pa se raširi celom svojom dužinom?
Žena je iznenađeno sa mnogo nade odgovorila:
– Da! Da! Ona to radi svakodnevno i to me čini tako tužnom, jer vidim da nešto traži od mene, a ja joj ne mogu pomoći da se oseća bolje.
[adsenseyu4]
Veterinar je zabrinutim tonom u dahu odgovorio:
– Gospođo, vaš piton nije bolestan, on se priprema da vas pojede. On je, svaki put, gmižući i „grleći“ vas, obmotavajući se oko vašeg tela, premeravao veličinu kako bi odmerio koliko ste velik obrok i koliki on mora biti pre napada. I da, ne jede, kako bi imao dovoljno mesta da vas lakše svari pošto vas udavi i proguta.
Pouka i poruka priče je: Moraš prepoznati zmije oko sebe i njihovu istinsku nameru. Samo zato što je neko u vašoj blizini, „grli“ vas često i ljubi, ne znači i da su njegove namere dobre…
[adsenseyu4][adsenseyu4][adsenseyu5][adsenseyu5]
