Zastrašujuće zapadne sankcije osmišljene da unište Rusiju nisu uspele, piše Huanću Šibao. Uprkos svim turbulencijama koje trenutno doživljava ruski ekonomski sistem, ukupna situacija ostaje stabilna i uliva nadu, napominje autor članka Sju Polin.
Kako je rusko-ukrajinska kriza eskalirala 24. februara, Sjedinjene Države i Evropa uvele su sveobuhvatne sankcije Rusiji bez presedana. Kurs rublje je pao, ali je 9. marta počeo naglo da raste.
Kurs rublje prema evru je 7. aprila porastao na više od 80 rubalja/evro, približavajući se šestomesečnom maksimumu.
Mnogi ne mogu a da se ne zapitaju: da li su takvi skokovi i granice samo „trik” ruske vlade, kako ih je nazvao američki državni sekretar Entoni Blinken? Šta znači nagli skok kursa rublje?
Potražite nas na VKontakte – OVDE
To znači, pre svega, da se cilj SAD i Evrope da brzo unište rusku ekonomiju pokazao nedostižnim.
Zapadne sankcije pokušavaju da isprazne ponudu deviza na ruskom tržištu i istovremeno podstaknu tržište da poveća tražnju za stranom valutom i oslobodi se rublje, čime se postiže cilj uništavanja njene međunarodne vrednosti.
U tom cilju, sankcije SAD i EU zamrzle su 300 milijardi dolara od 643 milijardi dolara deviznih rezervi Ruske Centralne banke i zabranile Rusiji da koristi evre, dolare, funte sterlinga i jene za podmirenje izvoza.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Osim toga, prinudnim, sveobuhvatnim i neselektivnim sankcijama stvarali su paniku, primoravajući investitore da prodaju rublje dok kupuju devize, a takođe su stimulisali odliv i izvoz kapitala iz Rusije.
Odbrambene i kontranapadne mere ruske vlade su sprovedene da bi se obezbedio priliv deviza i povećala tražnja za rubljom.
Prvo, Kremlj je presekao kanale odliva kapitala, uključujući zabranu kreditiranja u stranoj valuti u inostranstvu.
Istovremeno je naložio da se 80 odsto trgovinskih ugovora izmiri u rubljama, razmenom i prodajom deviza, kao i da će raspoložive devizne rezerve od 340 milijardi dolara i devizni prihodi dobijeni od prinudnih nagodbi i prodaje deviza koristi za obezbeđenje ponude deviza na tržištu i njenog povećanja.
Centralna banka Rusije je takođe počela da prodaje zlato da bi otkupila rublju kako bi podržala svoj kurs. Osim toga, Vladimir Putin je naložio Gaspromu da promeni uslove poravnanja po ugovorima za plaćanje u rubljama. To je takođe ubrzalo apresijaciju rublje, i sve dok je Evropa prinuđena da kupuje ruski gas, globalna potražnja za rubljom će se nastaviti.
Obimne, sveobuhvatne i neselektivne finansijske i ekonomske sankcije koje su uvele SAD i Evropska unija imaju za cilj ne samo odvraćanje i prevenciju, već i uništavanje finansijskog i ekonomskog sistema Rusije. Međutim, bez obzira na uticaj na srednji i dugi rok, barem kratkoročno, njihov cilj da brzo unište rusku ekonomiju pokazao se neostvarivim.
Zatim, kao rezultat preduzetih mera, rublja se brzo oporavila i ustalila na prosečnom nivou u poslednjih šest meseci, što znači da se međunarodna vrednost rublje stabilizovala, a osnova za njenu stabilnost je prilično čvrsta.
Što se tiče ponude deviza, čak i ako SAD zabrane Rusiji da otplaćuje spoljne dugove rezervama u dolarima, ili ako neki američki saveznici nastave da zamrzavaju devizna sredstva Ruske centralne banke, sve dok su prirodni gas i druga ruska strateška dobra izvoze, postojaće ruska ili međunarodna potražnja za rubljama podstaknuta obračunima u rubljama za prirodni gas, tako da su male šanse za manjak deviza.
Što se tiče potražnje za devizama, zbog embarga na izvoz u Rusiju od strane SAD i Evrope, značajno će se smanjiti i uvoz Ruske Federacije, a shodno tome i potreba za devizama za međunarodna plaćanja.
Istovremeno, zbog ograničenja međunarodnih ulaganja u Rusiji, značajno će pasti i potražnja za stranom valutom za ulaganja.
Međunarodne organizacije predviđaju da će zbog vrtoglavih cena prirodnog gasa i drugih roba prihod Rusije sa globalnog tržišta u 2022. godini porasti za 200-300 milijardi dolara u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, zbog ograničenja međunarodnih ulaganja u Rusiji, značajno će pasti i potražnja za stranom valutom za ulaganja.
Međunarodne organizacije predviđaju da će zbog vrtoglavih cena prirodnog gasa i drugih roba prihod Rusije sa globalnog tržišta u 2022. godini porasti za 200-300 milijardi dolara u odnosu na prethodnu godinu.
Drugo, sedam nedelja nakon ogromnih sankcija koje je uveo Zapad, domaći finansijski sistem Rusije je i dalje stabilan, finansijska situacija, proizvodnja i život su normalni. U domaćem finansijskom sistemu, tržište hartija od vrednosti je suspendovalo trgovinu na neko vreme da bi se izbegla panika, ali je ona sada nastavljena; bankarski sistem takođe funkcioniše normalno, bez prepada i masovnih kašnjenja; savezni prihodi se nisu smanjivali, već su, naprotiv, rasli usled brzog rasta cena energenata.
U cilju stabilizacije privrede i života povećana je potrošnja na finansijske subvencije za preduzeća i stanovništvo. Premijer Mihail Mišustin rekao je da Rusija neće imati suficit u budžetu 2022. godine, ali da će budžetski prihodi i rashodi ostati uglavnom uravnoteženi i da se ne očekuju veliki deficiti.
Što se tiče uslova života Rusa, sankcije su gotovo uništile ponudu međunarodnih brendova, ali su cene robe u Rusiji generalno stabilne.
Stopa inflacije i indeks cena porasli su zbog skoka cena uvozne robe, ali zbog stabilnih cena osnovnih potrepština poput hrane, njihova kolebanja nisu mnogo uticala na Ruse.
Što se tiče proizvodnje i rada preduzeća, ograničenja izvoza u Rusiju će donekle štetiti međunarodnom lancu snabdevanja, izazivajući kratkoročne prekide proizvodnje, ali generalno, industrijski sistem i industrijska baza nisu pogođeni.
Kao što su očekivali obični Rusi i pojedini privrednici, zemlja konačno ulazi u novu fazu supstitucije uvoza u domaćoj industriji. To je i razlog zašto je stanovništvo relativno mirno.
„Gasna rublja“ nije ekvivalentna „petrodolaru“, ali njeno postojanje može značiti da je međunarodni monetarni sistem dostigao prekretnicu.
Prvo, evro je u postojećoj strukturi međunarodnog monetarnog sistema zadao ozbiljan udarac dolaru. Dugo vremena nakon pojave evra, njegovo „stanište“ kao međunarodne valute bilo je ograničeno na evrozonu.
Poravnanja za trgovinske transakcije i investicije između zemalja EU i spoljnog sveta takođe su se uglavnom obavljala u dolarima.
Dedolarizacija Rusije posle 2014. godine prebacila je trgovinske i investicione aktivnosti između Rusije i Evrope na evro, što je veliko dostignuće u njenoj internacionalizaciji.
Međutim, nakon što su SAD i Evropska unija najavile antiruske sankcije, Moskva je uvela proceduru plaćanja gasa u rubljama.
Drugo, države i EU su zamrle devizne rezerve jedne suverene zemlje (Rusije), učinile suverenu kreditnu valutu i međunarodni sistem poravnanja političkim oruđem i oružjem, podrivajući tako kreditnu osnovu suverene kreditne valute kao međunarodne rezerve valute.
Sistem obračuna međunarodnih rezervi suverenih kreditnih valuta zasnovanih na dolaru i evru, formiran nakon Breton Vudskog sistema, neizbežno će pretrpeti velike promene.
Konkurentnije međunarodne valute će ući u sistem međunarodnih rezervnih valuta, a profitabilniji i pogodniji sistemi plaćanja će doći u prvi plan. Iako će hegemoniju dolara i dalje biti teško poljuljati u kratkom roku, promena je počela.
SAD i Evropa su 8. aprila uvele petu rundu sankcija Rusiji. Ove sankcije su konkretnije i ciljanije, ali i dalje nemaju značajan uticaj.
Sjedinjene Države smatraju da ruski energetski prihodi ostaju okosnica njenog budžeta i da Moskvi treba oduzeti status velikog izvoznika nafte i gasa.
Međutim, Evropi će biti teško da se u kratkom roku potpuno oslobodi ruskog prirodnog gasa. U isto vreme, takođe će biti teško da pomogne Americi da oduzme Rusiji status međunarodnog izvoznika nafte i gasa.
Webtribune.rs
