Šolc-Makrinov papir nije predlog jer je praćen listom pretnji „strani“ koja ga ne prihvati.
Nije ni pregovarački okvir jer se zove „Osnovni sporazum“, a ne „Osnovni pregovarački okvir“.
Ukoliko bi bio potpisan, „osnovni sporazum“ bi predstavljao prekretnicu kao prvi pravni osnov i prvi međunarodno-pravni izvor prava i obaveza „strana“ obezbeđujući vizu pravnog osnova za sve buduće akte i sporazume „strana“.
Ništa od svega potpisanog pre tzv. Osnovnog sporazuma, ako bude potpisan, uključujući i tzv. Briselski sporazum od 2013. nema pravnu osnovu niti je izvor prava.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Setimo se da je Ustavni sud Srbije svojevremeno proglasio Briselski sporazum za politički, nepravni akt.
To bi bio prvi bilateralni sporazum između Srbije i tzv. Kosova, prvi slučaj u istoriji da Srbija prizna da prihvata tzv. Kosovo kao sebi ravnog međunarodnog pravnog subjekta i suseda, dakle kao strani entitet i subjekat.
Taj tzv. Onovni sporazum Zapad (EU/NATO) će nadalje tretirati kao stub susedskih odnosa dve nezavisne države, kao pravni akt veće pravne snage od Ustava Srbije i tzv. Ustava tzv. Kosova.
Pretpostavljene drugačije interpretacije služile bi samo za lokalne, unutrašnje potrebe što bi Zapad tolerisao sve dok proces suštinski teče u skladu sa njegovim geopolitičkim interesima.
Šolc/Makronovim tzv. Osnovnim sporazumom „strane“, gotovo usputno, prihvataju obavezu da potpišu „sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji“. Iz te, sada međunarodno-pravne obaveze (tj. ako se potpiše Šolc-Makronov „Osnovni sporazum“), ni jedna „strana“, dakle, ni Srbija, više ne može izaći.
A šta je „normalizacija“ tumačiće, ne Srbija, nego EU/NATO.
EU i NATO ne skrivaju da to, u krajnjoj liniji, znači uspostavljanje diplomstskih odnosa ozmeđu Srbije i tzv. Kosova. Jasno je da će Beograd tvrditi da to nije tako i da to ne prihvata. Problem je što bi odgovor EU/NATO bio da se Beograd već odrekao protivljenja prihvatanjem Šolc/Makronovog tzv. Osnovnog sporazuma.
Eventualnim potpisivanjem Šolc/Makronovog tzv. Osnovnog Sporazuma Srbija bi rizikovala da ostane bez velike međunrodne podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu i da ostane na milost i nemilost nosilaca hegemonizma i ekspanzije.
To bi ujedno bio kraj procesa otpriznavanja i otvaranje vrata za nova priznanja ilegalnog otcepljenja uključujući i od nekih članica EU koje su to do dada odbijale.
Nadajmo se da smo dovoljno zreli, da ćemo se vratiti međunarodnom pravu, rezoluciji SB UN 1244 i svom Ustavu i dostojanstvu.
Pravo i principi međunarodnih odnosa su najpouzdaniji oslonac mira, bezbednosti i napretka.
Zapostavljanje i omalovažavanje principa i prava, na jednoj i povlađivanje bogatim zapadnim otimačima srpske državne teritorije, na drugoj strani, teško se može podvesti pod srpski ili civilizacijski interes.
(Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Fakti)
