Zelenski je ponovo privukao pažnju kada je njegov zahtev za „Tomahawk“ raketama postao javno poznat kao deo njegovog „plana pobede“.
Prema izveštaju The New York Times-a, ukrajinski lider je tražio ove moćne krstareće rakete kako bi zapadnim partnerima pokazao ozbiljnost svog ne-nuklearnog paketa odvraćanja.
Tomahawk rakete, koje imaju domet veći od 1500 kilometara, predstavljaju ozbiljnu pretnju zbog mogućnosti da pogode ciljeve duboko u ruskoj teritoriji, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg.
Ove rakete su, za razliku od ATACMS raketa, sposobne da zaobiđu kompleksne sisteme protivvazdušne odbrane, krećući se nisko uz teren.
Međutim, zahtev za Tomahawk raketama naišao je na ozbiljan otpor u Vašingtonu. Anonimni američki zvaničnik rekao je da je taj zahtev „apsolutno neprihvatljiv“, naglasivši da Kijev nije dostavio uverljive razloge za upotrebu tako dalekometnog oružja.
Čak i da je SAD odlučila da odobri neki vid transfera, procene su pokazale da bi ukupan broj potencijalnih meta daleko premašio količinu raketa koju bi Vašington mogao da obezbedi.
Da situacija bude složenija, SAD je već u julu 2026. najavila raspoređivanje Tomahawk raketa u Nemačkoj, uz obrazloženje da je to deo evropske odbrambene strategije.
Reakcija Rusije nije izostala. Predsednica Saveta Federacije, Valentina Matvijenko, istakla je da će ruski odgovor na svako raspoređivanje ovih raketa u Evropi biti „oštriji i adekvatniji nego ikada ranije“.
Pored nje, Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, najavio je da će Rusija odgovoriti vojnim merama, naglašavajući da će se „hladne glave i bez emocija“ fokusirati na vojne opcije kako bi neutralisali ovu pretnju.
Analiza ruskog vojnog stručnjaka Andreja Klinceviča, direktora Centra za proučavanje vojnih i političkih konflikata, pruža dodatni uvid u razloge za zabrinutost.
Klincevič objašnjava da su se Amerika i Rusija ranije obavezale da neće proizvoditi projektile srednjeg dometa (između 500 i 5000 kilometara), što je značilo odsustvo ovog tipa pretnje u Evropi.
Međutim, raspad Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa omogućio je SAD-u da počne sa razvijanjem zemaljske lansirne platforme za Tomahawk rakete, nazvane „Tajfun“, s dometom od čak 2500 kilometara.
Klincevič tvrdi da je ovo visoko tehnološko oružje sposobno da zaobiđe moderne PVO sisteme i potencijalno pogodi ruske gradove i strateške tačke.
Ovaj zahtev Zelenskog još je jedna u nizu inicijativa Ukrajine da se uveća pritisak na Moskvu kroz oružane pretnje. Prema rečima Klinceviča, opasnost od Tomahawk raketa je velika, jer bi ih Kijev svakako pokušao upotrebiti protiv ruskih ciljeva.
Međutim, američka strana jasno razume da bi snabdevanje Ukrajine ovim oružjem samo dodatno zaoštrilo odnose, s obzirom na ozbiljnu pretnju od ruskog odgovora, uključujući moguće snabdevanje američkih protivnika oružjem istih kapaciteta.
Klincevič takođe primećuje da su slični scenariji već viđeni sa isporukama raketa ATACMS, koje je Vašington dugo oklevao da pošalje, ali su na kraju date Kijevu, što pokazuje nepredvidljivost američkih odluka.
Tomahawk rakete bi zaista predstavljale prekretnicu u strateškoj ravnoteži na evropskom kontinentu. Njihovo raspoređivanje u Nemačkoj već predstavlja ozbiljnu pretnju Moskvi, koja bi mogla da odgovori stacioniranjem raketa dugog dometa bliže NATO granicama.
Strateški analitičari ističu da bi Amerika trebalo da bude oprezna u odlučivanju o slanju ovih raketa Ukrajini, jer bi u protivnom Moskva mogla da preduzme mere koje bi ozbiljno ugrozile bezbednost američkih saveznika širom sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
