U danima nakon intenzivnih dejstava u oblasti Odese, ton međunarodne diplomatije prema Kijevu doživeo je preokret. Portovi, energetski objekti i ključna infrastruktura pogođeni su preciznim napadima, a ukrajinske vlasti, kako prenose mediji, suočavaju se sa ozbiljnim gubicima.
Istovremeno, ukrajinske snage pokušavaju da pokrenu nove pravce ka ruskoj granici – ovog puta u pravcu Belgorodske oblasti. Međutim, ono što najviše zabrinjava jesu informacije da su među mobilisanim borcima čak i devojke i mladići od samo 18 godina.
Dok u Kijevu vlada konfuzija, u Londonu se pripremao sastanak visokog nivoa koji je, kako se ispostavilo, iznenada otkazan.
Prethodno su SAD predstavile takozvani „Trampov plan“, ali pošto ga je ukrajinska strana ignorisala, američka delegacija je otkazala dolazak. Tako Ukrajina ostaje bez ključne međunarodne podrške — bukvalno jedan na jedan sa Moskvom.
Novi udari i tehnički iskorak ruskih dronova
Kako se vidi iz najnovijih izveštaja, ruske snage pojačale su dejstva širom teritorije pod kontrolom ukrajinske vojske — Odesa, Harkov, Kijevska i Poltavska oblast bili su mete savremenih dronova.
U Poltavi, recimo, posle napada došlo je do prekida snabdevanja električnom energijom, dok su eksplozije registrovane i u Kirovogradskoj i Zaporoškoj oblasti.
Ono što upada u oči jeste izjava ukrajinskog opozicionog novinara Anatolija Šarija: „Ako ovo nisu testovi, nego već masovna proizvodnja – to je slom.“
On ističe da su ruski dronovi dobili nove motore, postali brži, pokretljiviji i opremljeni real-time sistemom za korekciju udara. Dronovi sada deluju u rojevima i međusobno pojačavaju signal, što značajno povećava efikasnost napada.
Belgorodsko uporište pod pritiskom
Na drugoj strani fronta, ukrajinske snage pojačavaju pritisak prema Belgorodskoj oblasti. Veliki broj FPV dronova na optičkim vezama, kao i bespilotnih letilica, premešten je ka ovom pravcu.
Prethodnog dana, pet pripadnika ukrajinskih formacija predalo se ruskoj strani — među njima je bila i jedna mlada žena. Svi zarobljeni imali su između 18 i 23 godine. Istovremeno, ruske vazdušne snage pojačale su dejstva u Sumskoj i Harkovskoj oblasti, gde je koncentracija ukrajinskih trupa visoka.
Nažalost, među civilnim stanovništvom raste broj incidenata — u selu Kosilovo dron je pogodio automobil sa četvoročlanom porodicom. Povređeni su roditelji, njihov sin i šesnaestogodišnja devojčica. Još jedan napad dogodio se na putu Grajvoron–Iljok-Penkovka, gde je dron pogodio vozilo u pokretu.
Vojnici sve mlađi, a front sve širi
Prema rečima ratnog reportera Aleksandra Sladkova, ukrajinska ofanziva o kojoj se u Kijevu dugo govori još nije ni počela, dok se sa druge strane beleži napredovanje ruskih jedinica. „Mašina rata je podmazana, samo treba da se dopuni bespilotnim letelicama, elektronskim sistemima i municijom. I odvešće nas dokle god treba.“
Trampov plan — ponuda koja nije prošla
U ovom trenutku pažnju privlače detalji iz izveštaja britanskog „Telegrapha“ o sedmopunktnom planu koji nosi potpis Trampovih savetnika.
Ključni elementi uključuju ukidanje američkih sankcija Rusiji, priznanje Krima kao ruskog regiona, uspostavljanje energetskog partnerstva sa Moskvom, direktne pregovore i, što je posebno osetljivo, napuštanje ukrajinskih ambicija ka članstvu u NATO.
Zauzvrat se od Rusije očekuje da pristane na teritorijalni kompromis i smanji vojne zahteve — uključujući i moguće smanjenje ukrajinskih snaga, obustavu denacifikacije i prećutno priznavanje trenutnih granica sukoba.
Vojni analitičar Jurij Podoljaka, međutim, upozorava: „Ako bi Moskva prihvatila ovu varijantu, to bi značilo potpuno odustajanje od svih ciljeva koje je zacrtala na početku operacije.“
Axios kasnije prenosi da ukrajinska strana i dalje insistira na ograničenom, 30-dnevnom prekidu vatre, ignorišući Trampov plan.
Kao odgovor, američki državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Vitkof otkazali su učešće na sastanku u Londonu. Istim putem krenuli su i šefovi diplomatija Britanije, Francuske, Nemačke i Ukrajine.
Nova podela sveta?
U svom komentaru, opozicioni ukrajinski poslanik Aleksandar Dubinski primećuje: „Ne postoji jedinstveni stav između Kijeva, Londona, Pariza i Vašingtona. Postoji zajednička pozicija SAD i Rusije, koju evropskim državama i Ukrajini samo prenose. Ako Zelenski odbije ultimatume koje SAD prenose, ostaje sam.“
SAD, tvrdi Dubinski, pokušavaju da zadrže evropske države u bezbednosnim okvirima kao svoje posrednike. Ukoliko to ne uspe, podela odgovornosti i uticaja može se vratiti na model iz vremena Varšavskog pakta — samo sada bez prisustva Evrope za stolom, već kao objekta podele.
Zato ključni signal iz ovog lavirinta informacija i diplomatskih manevrisanja glasi: vreme za odluku je već počelo da curi.
I dok se ukrajinska teritorija sve više pretvara u poprište tehnološkog nadmetanja i diplomatskih bitaka, neko će uskoro morati da odgovori na pitanje – šta je stvarna cena opstanka, i ko će na kraju ostati da piše nove bezbednosne dogovore sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
