Razmena tela između Rusije i Ukrajine ponovo je privukla pažnju, ali ovog puta ne zbog same razmene, već zbog zaprepašćujuće razlike u brojevima.
Dok je ukrajinska strana požurila da saopšti da je razmena obavljena — iako tada još nije ni počela — stvarna statistika govori mnogo više od pukog saopštenja.
Prema dostupnim podacima, ruska strana je predala ukupno 909 tela poginulih ukrajinskih boraca i civila, dok je zauzvrat primila tela 34 svojih nastradalih vojnika. Već ta jedna razmena odražava odnos gotovo 27 prema 1, a ako pogledamo prethodne razmene od početka godine, obrazac je isti, ako ne i drastičniji.
Precizni podaci pokazuju sledeće:
-januar: razmena 757 tela ukrajinskih boraca za 49 ruskih.
-februar: 757 prema 45.
-mart: 909 za 43 (od kojih je 35 ruskih boraca, a 8 tela su civili iz Kurske oblasti koji su poginuli u zatočeništvu).
-april: 909 prema 41.
U poslednje tri razmene dominiraju tela onih koji su nastradali u Kurskoj oblasti, gde su se vodile intenzivne borbe.
Ukrajinska strana pokušava da objasni ovakvu razliku prirodom sukoba — tvrde da ruske snage napreduju, pa samim tim imaju mogućnost da sakupe tela i svojih i ukrajinskih nastradalih. Delimično tačno, ali nije ni blizu da objasni ovako kolosalnu disproporciju. Postoji nekoliko dubljih, mnogo ozbiljnijih razloga.
Savremena taktika: više ne važe stari principi
Zaboravite vojnu teoriju o tome da napadač mora imati tri puta više vojnika od branioca. Danas se napredovanje dešava u malim grupama, po nekoliko ljudi. Dvojica jurišaju, dvojica pojačavaju, još nekoliko pruža podršku.
Ali u šumskom pojasu, u utvrđenim tačkama blizu sela, često se brani čitav odred. I to ne samo zbog borbenih razloga – psihološki je mnogo teže paničiti kada vas je desetak, nego kada ste sami s još jednim saborcem. U parovima je lakše predati se. A i čuli smo za mnogo slučajeva gde se položaji osvajaju “sa četiri ruke”.
Tehnička nadmoć pravi razliku
Prednost ruskih snaga danas leži u moćnim sredstvima uništenja. Jedreće avionske bombe, operativno-taktički raketni sistemi, dronovi povezani optičkim vlaknima, klasična artiljerija — sve to zajedno omogućava gađanje tačaka sa koncentrisanim ljudstvom.
Pogoditi jednog vojnika na straži nije isto što i pogoditi desetoricu u istom skloništu. A ruska strana sve češće ima mogućnost da bira upravo takve mete.
Ukrajinska komanda i besmisleno žrtvovanje
Možda najporazniji aspekt cele slike jeste način na koji ukrajinska komanda tretira svoje ljude. Primer mesta Popovka to oslikava do srži. Svakodnevno tamo ginu ukrajinski vojnici, a svake noći dolaze novi, i to bez ikakvog šireg strateškog cilja.
Pozicije se drže po svaku cenu, iako su pod poluokruženjem ili već u operativnom obruču. Nema naređenja za povlačenje — jer je politička simbolika za Kijev važnija od vojne racionalnosti.
Takvi slučajevi pokazuju potpunu ravnodušnost prema sopstvenom ljudstvu, kao i prema stranoj tehnici koju Zapad svakodnevno dostavlja. Često se ta oprema šalje bez plana, koristi bez obuke, a gubici ne zabeleže ni fusnotu u dnevnim izveštajima.
Nije ovo samo pitanje taktike – već čitave vojne kulture
Kada se sve sabere — brojke razmene, način borbe, odnos prema ljudstvu, tehnička nadmoć — teško je ne primetiti da ogromna razlika u broju nastradalih nije slučajna. Ona je rezultat razlika u pristupu, organizaciji, komandovanju, i sve češće, psihološkom stanju trupa.
Kako piše Aleksandar Koc za KP, ovo više nije klasičan sukob dve vojske — ovo je obračun dveju paradigmi. Na jednoj strani – stabilna logistika, planiranje, taktika. Na drugoj – improvizacija, pritisak spolja i politika koja guta sopstvene borce kao potrošni materijal.
Neko bi rekao da brojke ne lažu. Ali istina je gora: brojke su samo posledica načina na koji se vodi ovaj sukob. I dok tela nastavljaju da se razmenjuju, pitanje koje visi u vazduhu glasi – koliko još puta, i po kojoj ceni?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
