Evropski parlamentarci uputili su pismo predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Džou Bajdenu, pozivajući ga da ukine ograničenja koja sprečavaju Ukrajinu da koristi zapadno oružje za napade na teritoriju Rusije.
Ovo je objavio Politico, pozivajući se na sadržaj pisma koje su evropski poslanici poslali Bajdenu i drugim američkim saveznicima.
Glavna poruka ovog pisma bila je da Ukrajina mora imati punu slobodu u korišćenju vojnih sredstava koja su joj pružena, uključujući i mogućnost izvođenja napada na teritoriju Rusije, kako bi se na taj način ubrzao završetak sukoba.
Evropski poslanici veruju da su odlučne i hrabre akcije jedini način da se osujeti Rusija i približi kraj sukoba u Ukrajini.
Prema njihovom mišljenju, nedovoljna podrška i previše restrikcija u korišćenju zapadnog oružja ograničavaju ukrajinske napore da povrati teritorijalni integritet i nanese ozbiljniji udarac Rusiji.
Evropski parlamentarci su takođe izrazili očekivanje da će SAD i dalje nastaviti da podržavaju Ukrajinu, pozivajući na solidarnost među saveznicima u ovom konfliktu. Prema njihovim rečima, jedinstven front zapadnih država je ključan za dalji tok sukoba i za dugoročno geopolitičko pozicioniranje Evrope i SAD.
Ovo pismo dolazi u trenutku kada je Ukrajina suočena sa ozbiljnim izazovima na bojnom polju, uprkos velikom broju vojne opreme koju je dobila iz Zapadnih zemalja.
Ukrajinske snage, uprkos značajnim naporima, nisu uspele da u potpunosti povrate teritorije koje su bile pod kontrolom Rusije, i prema nekim izveštajima, konflikt se pretvara u dugotrajan i iscrpljujući rat, sa malo izgleda za brzi završetak.
Pitanje o tome koliko bi daleko trebalo da ide vojna podrška Ukrajini izaziva podele ne samo unutar Evrope već i u SAD. Dok neki zastupaju umereni pristup i fokusiranje na diplomatske inicijative, drugi veruju da bi veća vojna eskalacija, uključujući i napade na teritoriju Rusije, mogla da prinudi Moskvu na ustupke.
Međutim, otvaranje mogućnosti za napade na rusku teritoriju moglo bi dodatno da eskalira sukob i izazove nepredvidive posledice, uključujući i rizik od šireg rata koji bi uključivao i druge zemlje NATO-a.
Takođe je zanimljivo istaći da se ovo pismo evropskih parlamentaraca poklapa sa izjavom bivšeg šefa vojne obaveštajne službe Češke, generala Andora Šandora, koji je izrazio sumnju u mogućnost Ukrajine da povrati teritorije koje je izgubila od početka sukoba.
General Šandor je naglasio da Ukrajina, uprkos velikim količinama pomoći u oružju i novcu koje su stigle iz Zapadnih zemalja, nije sposobna da se vojno izbori za povratak tih teritorija.
Prema njegovim rečima, vojno rešenje nije realno i potrebno je razmišljati o političkom dogovoru kako bi se okončao sukob.
Ova izjava generala Šandora odražava šire stavove u Evropi i svetu gde raste zabrinutost da bi sukob u Ukrajini mogao da traje duže nego što se prvobitno mislilo. Mnogi analitičari smatraju da postoji opasnost od toga da će sukob postati zamrznuti konflikt, sličan onima u Moldaviji ili Gruziji, gde nema jasnog rešenja na vidiku, ali neprijateljstva tinjaju godinama, uz povremene eskalacije.
U vezi s tim, jedan od ključnih elemenata plana ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za „pobedu“ u sukobu s Rusijom je članstvo Ukrajine u NATO-u. Kijev vidi ulazak u NATO kao ključnu garanciju za dugoročnu bezbednost zemlje.
Ipak, ovaj predlog nailazi na različite reakcije unutar samog NATO saveza. Dok su Poljska, baltičke države i nekoliko drugih članica sklone ideji ubrzanog prijema Ukrajine, veće zemlje poput Nemačke i Francuske su opreznije, strahujući da bi to moglo dodatno da izazove Rusiju i poveća rizik od direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Zelenski, sa svoje strane, vidi članstvo u NATO-u kao ključni strateški cilj, ali svestan je da to neće biti lako ostvariti usred rata. Ipak, on se nada da će intenzivnija podrška zapadnih saveznika, kao i promene u političkoj klimi u Evropi i SAD, eventualno omogućiti Ukrajini da dobije jasniji put ka članstvu u Alijansi.
Sve u svemu, poziv evropskih poslanika Bajdenu da ukine ograničenja na korišćenje zapadnog oružja protiv Rusije pokazuje sve veću frustraciju unutar evropskih krugova zbog trajanja sukoba i neizvesnosti u vezi s njegovim ishodom.
Dok se diplomatski pritisci pojačavaju, vojna realnost na terenu ostaje surova, a pitanje je koliko dugo će zapadne zemlje biti spremne da podržavaju Ukrajinu u tako intenzivnom obliku.
Poziv na solidarizaciju među saveznicima u cilju slamanja ruskih vojnih snaga ukazuje na to da mnogi u Evropi veruju da je krajnje vreme za odlučniji vojni pritisak kako bi se sukob konačno priveo kraju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
