Većini koja pročita naslov, može se učiniti da se radi o pretencioznom tekstu, ali verujem da ćete na kraju teksta sve shvatiti.
Aktuelni problem sa porezom na zaradu frilensera jeste problem, ali je nastao isključivo nezakonitim ponašanjem poreske uprave i Ministarstva finansija. Oni koji su odlučivali o oporezivanju frilensera, suštinski ne razumeju problem, a rukovodili su se isključivo željom za oduzimanjem novca desetinama hiljada ljudi.
Neću ulaziti u pojedinosti nezakonitog oporezivanja, jer će o tome diskutovati stručnjaci iz „Udruženja radnika na internetu“. Dovoljno je samo reći da ni danas frilenser ne može da plati porez na šalteru poreske uprave niti neke banke.
Stvar je u sledećem:
Srbija nema ni jednu jedinu granu privrede koja ima perspektivu i koja je van kontrole stranog faktora. Taj faktor ne želi slobodnu Srbiju i zato je preko svojih „eksperata“ koje je još „5 oktobar“ promovisao doveo ovu zemlju u kolonijalni položaj.
Goli život ove zemlje se održava neprestanim uzimanjem kredita i to ne može niko da vrati. Dakle, totalna propast.
Međutim, postoji jedna grana privrede ali u svetu, a ne kod nas, koja izmiče kontroli moćnika i bankara. To je frilensing
Internet i globalna mreža koja je napravljena da poveća moć Zapada, konačno je došla u situaciju da tim resursima više ne vlada apsolutno, osim što su serveri pod kontrolom Amerike a i to će se uskoro promeniti. Kina je napravila kvantni internet koji je u završnoj fazi ispitivanja i uskoro će startovati a brži je od postojećeg interneta milion puta.
Postoje dva karakteristična slučaja frilensera koji odslikavaju potpuno nerazumevanje ministarstva i poreske uprave. Prvi je kada je premijerka Brnabić navela primer frilensera koji je zaradio 600.000 dolara i navodno neće da plati porez.
Kao prvo, premijerka a i ostali koji se pitaju a ne razumeju problem, je činjenica da program koji je prodat za taj iznos novca ne radi jedan čovek već najmanje šest ljudi. To što je novac primio jedan čovek znači samo da je reč verovatno o organizatoru projekta.
Da li neko misli da je ta ekipa ljudi potpuno luda da i ubuduće daje od svoje teško stečene zarade 80 posto na porez. Iza tog novca stoji višemesečni rad i ako se porez ne uredi prema standardima u okruženju, novac više nikad neće ući u Srbiju već na neko drugo odredište.
Drugi slučaj je od pre nekoliko godina kada je mlad čovek iz Srbije napravio varijantu klauda (cloud) i to prodao Amerikancima za nekoliko stotina miliona dolara. Taj novac nikad nije ušao u Srbiju i to s pravom jer bi ostao bez ičega po logici onih koji razrezuju porez.
Nije interes Srbije da im skine kožu sa leđa i da ih otera iz Srbije, već da ostanu ovde i da taj novac ulože u Srbiju.
Ovde treba napomenuti da frilenseri svoj novac zarađuju na tržišnoj utakmici na svetskoj berzi rada, za razliku od mnogih u Srbiji koji su kapital stekli uvezani sa sumnjivim poslovima.
Treba napomenuti da su ovi navedeni primeri veoma retki i da je većina frilensera sa skromnim mesečnim prihodima u proseku od 300-500 evra. takođe treba znati da isplata stiže na jedno lice ali da je u većini prihoda učešće dva ili više lica.
Uglavnom do 500 evra mesečno ostvaruje ledno lice a iznad toga učestvuje više lica.
U svim zemljama sa kojima se Srbija graniči, porez za frilensere nije veći od 10 odsto. U Srbiji treba napraviti novi poreski zakon koji će videti ovo zanimanje. Takođe treba odrediti i poresku stopu i to 3 posto za uplate do 10.000 evra i 10 odsto preko 10.000 evra.
Zašto je bitno da početni porez bude 3 posto? Pošto je u okruženju uglavnom 10 posto, vrlo brzo bi frilenseri iz susednih država preselili svoj posao u Srbiju čime bi drastično uvećali devizni priliv. Tako bi Srbija postala meka za frilensere.
Odmah treba reći da je frilensing veoma jaka privredna grana u svetu, naprimer u Belorusiji koja ima samo 9 miliona stanovnika, IT programerski sektor donosi 15 milijardi deviznog priliva godišnje. Ukoliko se ovom sektoru posveti pažnja, Srbija bi već za najviše tri godine mogla da ima devizni priliv od nekoliko milijardi evra.
Za samo 5 godina frilensing u Srbiji bi premašio devizni priliv gastarbajtera i dijaspore, a to je veoma važna stavka i finansijama Srbije.
Postoji u sektoru frilensinga osim programerskog još jedan veoma značajan sektor koji će uskoro biti globalno dominantan. Radi se o globalnom sistem administratoru. Da ne bude zabune, to nema veze sa administratorima servera ili sajtova u wordpresu ili kastom kodu.
Globalni sistem administratori takođe nisu oni koji administriraju operativne sisteme firmi radeći od kuće i uglavnom su zaposleni u tim firmama pa samim tim nisu frilenseri.
Objasniću to na dva klasična primera frilensera koji već rade u Srbiji. Prvi primer je primer frilensera koji odavde iz Srbije administrira kompletan raspored transporta i prevoza tereta u velikoj korporaciji u Teksasu. Vođi ekipe pomaže još nekoliko Srba koji žive ovde. Dakle ti ljudi ne održavaju kompjuterski sistem, već drže u svojim rukama kompletan rad preduzeća. Podrazumeva se da im pomaže i veštačka inteligencija ugrađena u alate kojima rade.
Drugi primer je održavanje proizvodnje cveća i hrane u velikoj firmi u Holandiji. Plantaža je potpuno automazizovana u smislu vode, vazduha, đubriva itd, ali sve to organizuju Srbi iz Srbije. Kada nešto zapne, u fizičkom smislu interveniše živ čovek na licu mesta.
Bitno za Srbiju je to što je ova privredna grana potpuno van uticaja stranih centara moći i može da se razvija do neslućenih razmera jer je to globalna stvar a ne lokalna.
Samim tim Srbija osvaja slobodu a vlast dobija šansu da se osamostali u odnosu na strane centre moći koji praktično gospodare Srbijom.
Naša privreda je u potpunosti pod kontrolom stranih centara moći i neće se još dugo oporaviti tražeći neprestano ulivanje novca kroz kredite.
To međutim nije slučaj sa frilensingom. Stvar je samo u tome hoće li Aleksandar Vučić shvatiti potencijal frilensinga i pustiti ga da se razvija. Oni koji su do sada odlučivali o ovoj grani privrede neće sigurno shvatiti jer o tome niti su obavešteni niti ih to interesuje. Dokaz da je to tako je i izjava Mirana Pogačara predsednika „Udruženja radnika na internetu“ koji je izjavio da je na sastanku sa predstavnicima vlade dobio poruku „ako vam ovi uslovi ne odgovaraju možete da se iselite iz Srbije.
Frilenseri su dokazali svoju snagu i u smislu organizovanja po pitanju svojih prava, izlaskom 10.000 ljudi na proteste u Beogradu. To je bio tek drugi protest i to na minus 7 stepeni. Njihov potencijal za proteste je mnogo veći. Treba naglasiti da protesti frilensera nisu politički već ekonomski.
Moja procena je sledeća:
Ukoliko Aleksandar Vučić bude dao direktivu da se problem frilensera pravedno reši i omogući razvoj ove nove privredne grane, tih nekoliko stotina hiljada ljudi (frilenseri sa članovima porodice) nikada neće izaći na protest sa političkim zahtevima za smenu Vučića.
Ako pitate zašto, odgovor je: Ako im Vučić da to što traže, neće podržati njegove protivnike jer im nova vlast može ponovo napraviti haos sa porezima.
Dragan Petrović (Webtribune.rs)
