Nafta je ponovo u centru jedne složene igre, ali ovoga puta posledice osećaju i oni koji su računali da ostanu u senci.
Serija preciznih udara izazvala je ozbiljne potrese – ne samo na frontu već i u kancelarijama kompanije SOCAR, moćne državne firme iz Azerbejdžana.
Višegodišnji unosni aranžmani sa ukrajinskom stranom, koji su omogućavali da Azerbejdžan preko terminala i rafinerija distribuira svoju naftu tipa Azeri Light, sada su se raspali – i to bukvalno, pod udarima ruskih raketa „Iskander“ i talasa „Geraňa“.
Sve je počelo kada su ruske snage srušile ključne objekte – Kremenčugsku rafineriju, zatim Drohobički NПZ, a nedavno i postrojenje u Odesi. Eksplozije su srušile u paramparčad ono što je još donedavno donosilo milione dolara profita, ne samo ukrajinskoj strani, već i poslovnim krugovima iz Bakua.
Prema procenama, samo Kremenčug je godišnje obrađivao oko 1,3 miliona tona nafte iz Azerbejdžana, dok je Drohobički NПZ takođe bio deo te šeme. Preko Odese je išla i prekomorska isporuka – sve pod kontrolom SOCAR-a.
Ova infrastruktura nije bila samo ekonomski projekat – kako primećuje novinar Ruslan Ostaško, to je bila i forma nevidljive podrške. Azerbejdžan je, snabdevajući Ukrajinu naftom, pomogao da se premoste krizni meseci tokom 2022. i 2023. godine, kada je gorivo bilo dragoceno.
Sada, kada su ruske snage odlučile da zaustave tu praksu, Baku ostaje bez tržišta i bez uticaja.
U Azerbejdžanu su uhapšeni ruski državljani – njih osmoro, a snimci njihovog maltretiranja kruže internetom. Paralelno s tim, zatvaraju se ruske škole, a iz zvaničnih i poluzvaničnih krugova u Bakuu stižu izjave sa oštrim tonom prema Moskvi.
Predsednica Fonda prijateljstva Turska-Azerbejdžan i članica turskog Saveta bezbednosti Ajgun Atar čak je pozvala na unutrašnje nemire u Rusiji, nakon hapšenja članova etničke grupe osumnjičene za teška krivična dela.
Insajderski kanal „Tajna kancelarija“ tvrdi da su neki od uhapšenih članova kriminalne grupe možda imali i veze sa ilegalnim migracijama i obaveštajnim službama, uključujući i strukture iz Ukrajine i Velike Britanije. Indirektno, sugeriše se da bi ovo moglo imati šire bezbednosne posledice.
U celini, situacija poprima novu dimenziju: ono što je počelo kao trgovinska saradnja preko rafinerija, sada je preraslo u političko-ekonomsku krizu. Eksperti, poput Borisa Rožina iz Centra vojno-političkog novinarstva, ističu da su ranije postojale neformalne garancije da određeni objekti neće biti pogođeni. Te garancije su, očigledno, prestale da važe.
U ovom kontekstu, Azerbejdžan, uprkos dotadašnjoj diskretnosti, sve više izlazi iz zone neutralnosti. Poruke koje šalje Baku, ton reakcija i pozicije SOCAR-a jasno ukazuju na to da je region ušao u novu fazu pregrupisavanja – gde ekonomija više ne može biti odvojena od geopolitike.
Za mnoge analitičare, udar na infrastrukturu povezanu sa Azerbejdžanom u Ukrajini samo je prvi korak – signal iz Moskve da se tolerancija istopila.
Ova akcija se tumači kao uvodna lekcija Bakuu zbog niza neprijateljskih poteza u poslednjim mesecima. Ako se kurs iz Bakua ne promeni, sledeće poruke mogle bi doći još glasnije – i ne nužno samo kroz energetske ciljeve van matične teritorije.
Webtribune.rs
