Brzo, jeftino i lako – to su reči koje najčešće prate popularne instant rezance. Mnogi ih koriste kao brzu večeru ili obrok „u hodu“, pogotovo studenti i zaposleni s prenatrpanim rasporedima.
Ali ono što deluje bezazleno na prvi pogled, u stvarnosti može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje – naročito ako postane navika.
Onkolog Tim Tiutan izneo je zabrinjavajuće podatke: redovna konzumacija ovih proizvoda može da poveća verovatnoću razvoja teških oboljenja i do 50%. Kako kaže, razlog je jednostavan – instant rezanci spadaju u grupu tzv. ultraobrađenih proizvoda, koji se već neko vreme dovode u vezu sa raznim zdravstvenim tegobama.
Ovi proizvodi, objašnjava Tiutan, povezani su sa višim rizicima od problema kao što su povišen šećer, nagli skokovi pritiska, problemi sa krvnim sudovima, pa čak i ozbiljniji oblici bolesti želuca.
Konkretno, visoka količina soli koju ovi rezanci sadrže – često skrivena među začinskim dodacima u kesicama – dodatno komplikuje situaciju.
Jedan od najvećih problema jeste upravo so. Njen višak ne samo da opterećuje organizam, već prema Tiutanovim rečima, može izazvati upalne procese u želucu, stvarajući pogodno tlo za delovanje bakterije Helicobacter pylori, koju mnogi nose u sebi a da to i ne znaju. U takvom okruženju, rizici se nagomilavaju.
„Preterani unos soli povećava rizik od problema sa želucem za 55%, a kod osoba koje već imaju bakteriju H. pylori, taj rizik se može i udvostručiti“, navodi Tiutan. To nije statistika koja se može olako zanemariti.
U pozadini svega leži šira slika: u savremenoj ishrani prisutna je ogromna količina skrivene soli, koja se ne nalazi samo u instant jelima. Slični proizvodi – kao što su kobasice, hot-dogovi, suhomesnati proizvodi poput slanine i šunke, konzervirane supe i delikatesi – zajedno sa rezancima čine nezaobilazni deo dnevnog unosa kod mnogih ljudi. A kada se saberu, šteta može biti ozbiljna.
Lekari već godinama pozivaju na smanjenje soli u ishrani, ali problem je u tome što mnogi nisu ni svesni koliko je zaista konzumiraju. Rezanci koji se skuvaju za tri minuta možda deluju kao spasonosna opcija posle napornog dana, ali kada se često nađu na meniju, cena po zdravlje može postati previsoka.
Pitanje koje se postavlja jeste: koliko često je „prečesto“? Povremena upotreba, s vremena na vreme, neće značajno ugroziti organizam. Ali kada instant obroci postanu svakodnevica – ili zamena za normalan ručak – tada ulazimo u opasnu zonu. A tu, upozoravaju stručnjaci, rizici više ne dolaze sa etiketom upozorenja.
Na kraju, sve se svodi na ravnotežu i informisane izbore. Ljudi ne moraju da izbegavaju instant obroke po svaku cenu, ali bi trebalo da znaju šta unose – i da biraju pametno. Jer ono što deluje brzo i jednostavno, neretko iza sebe ostavi posledice koje se ne reše ni tako brzo ni jednostavno.
Ali ono što brine još više od same količine soli jeste – sve ono drugo što se krije iza jednostavne ambalaže. Jer da bi ovakav proizvod mogao da stoji mesecima, pa i godinama na rafovima prodavnica, mora biti stabilan, a da bi bio stabilan – mora biti veštački zaštićen.
U praksi to znači – konzervansi, i to ne jedan, već često čitav koktel različitih hemikalija koje služe samo jednoj svrsi: da „sačuvaju“ obrok koji nikada nije bio svež.
A upravo ti dodaci, prema mišljenju brojnih stručnjaka, povezani su sa razvojem ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i najteže oblike oboljenja.
Pritom, osnova samih rezanaca – najfinije belo brašno – dodatno komplikuje stvar. To nije hranljiva namirnica, već gotovo potpuno prerađena masa bez vlakana, koja ne samo da ne donosi ništa korisno, već može i da ometa normalnu funkciju varenja.
U nekim analizama se navodi da se takvo brašno lepi za zidove creva, ometajući apsorpciju i stvarajući lošu osnovu za zdravu crevnu floru. Dugoročno gledano, to može imati ozbiljne posledice.
Tu nije kraj. Većina ovih proizvoda dolazi u paketu sa dodacima koji sadrže veštačke boje, pojačivače ukusa, emulgatore i stabilizatore. Sve to zajedno čini jedan hemijski koktel koji telo mora da obradi, bez obzira na to što ga konzumiramo u samo nekoliko zalogaja.
A kada to postane svakodnevica, šteta se ne meri više samo kalorijama ili gramima soli – već dubokim poremećajima u funkcionisanju celog organizma.
Upravo zato, stručnjaci sve glasnije apeluju da ne gledamo samo broj kalorija ili koliko je nešto „ukusno“, već i – šta se zaista nalazi unutra. Jer iza brzog rešenja često stoji spor, tihi problem koji godinama raste, nevidljiv, dok ne bude kasno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
