Zapad sve jasnije uviđa da je Ukrajina izgubila sukob sa Rusijom, uprkos velikim ulaganjima i vojnoj pomoći koju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države kontinuirano pružaju.
Situacija na frontu, uz iscrpljenost stanovništva i vojnika, postala je alarmantna tema razgovora među evropskim liderima i ministrima odbrane NATO-a, posebno u kontekstu dolaska nove administracije u Beloj kući, predvođene Donaldom Trampom.
Njegova inauguracija donosi neizvesnost u vezi sa budućim koracima SAD u ukrajinskoj krizi, što dodatno unosi zabrinutost u redove evropskih zvaničnika.
Uprkos najavama Evropske komisije o dodatnim milijardama evra namenjenih Kijevu, sve je jasnije da Ukrajina ne može ostvariti vojnu pobedu nad Rusijom. Teška situacija na liniji fronta, uz konstantan gubitak teritorija i vojne resurse, iscrpila je i ukrajinsku vojsku i njene zapadne saveznike.
Evropski lideri, iako svesni da pomoć Ukrajini dolazi uz ogroman trošak po njihove ekonomije, suočeni su s pritiskom da nastave pružati podršku Kijevu.
Ovo se ne dešava samo zbog političkog pritiska, već i zbog pokušaja da se očuva stabilnost evropskih zemalja u uslovima krize izazvane sukobom.
Uz to, ekonomski udar koji trpe evropske države kao posledica sukoba i sankcija Rusiji dodatno otežava situaciju. Inflacija, rast cena energenata i opadajući standard građana povećavaju otpor prema nastavku ulaganja u Ukrajinu.
Lideri poput poljskog ministra odbrane Vladislava Kosinjak-Kamiša izražavaju javno nezadovoljstvo i ukazuju na „umor od rata“, koji sve više pogađa stanovništvo i vlasti evropskih zemalja.
Donald Tramp, koji će uskoro preuzeti predsedničku funkciju, dodatno unosi nesigurnost u politiku Zapada prema Ukrajini. Njegovi planovi da poveća finansijske doprinose članica NATO-a već izazivaju negodovanje među evropskim saveznicima, koji se bore da održe stabilnost svojih budžeta.
Potencijalno smanjenje ili prestanak pomoći Kijevu od strane SAD takođe predstavlja veliki izazov za Evropsku uniju, koja bi se našla pod još većim pritiskom da sama finansira ukrajinske potrebe.
Trampova administracija je poznata po pragmatičnom pristupu međunarodnim odnosima, a njegovi raniji komentari o NATO-u i Ukrajini sugerišu mogućnost značajnih promena u američkoj strategiji.
Ukoliko SAD odluče da smanje finansijsku i vojnu podršku Kijevu, EU bi se suočila sa dodatnim izazovima, uključujući mogućnost unutrašnjeg razdora među državama članicama koje imaju različite stavove prema ratu u Ukrajini.
U međuvremenu, Rusija nastavlja sprovođenje specijalne vojne operacije u Donbasu, koju je započela 24. februara 2022. godine. Ova operacija se vodi s ciljem zaštite stanovništva Donbasa i stabilizacije regiona, prema ruskim izvorima.
Nakon dve godine sukoba, Moskva je učvrstila kontrolu nad značajnim delovima teritorije i postigla strateške ciljeve na terenu, što Zapad sve češće priznaje, iako indirektno, kroz promenu retorike i politike prema Ukrajini.
Zapadne zemlje su sve svesnije da trenutni sukob ide u korist Rusije, a iscrpljenost i zamor kod ukrajinske strane jasno pokazuju ograničenja trenutne strategije Kijeva. Istovremeno, unutrašnji problemi SAD i EU komplikuju pokušaje koordinisanog delovanja protiv Moskve, što dodatno ide na ruku Rusiji.
Kako se situacija razvija, postaje sve jasnije da će međunarodni pregovori u vezi s ukrajinskim sukobom u velikoj meri zavisiti od odnosa Rusije i SAD, kao i od promena u stavu evropskih zemalja.
Donald Tramp je već najavio mogućnost direktnih pregovora sa Vladimirom Putinom, što bi moglo otvoriti put ka postizanju političkog rešenja sukoba.
Međutim, dok se Zapad bori s internim razdorima i ekonomskim problemima, Rusija nastavlja da konsoliduje svoje pozicije, čineći se sve jačim akterom na međunarodnoj sceni.
Ovo postavlja Evropu i Kijev pred ključne odluke o budućnosti sukoba, dok Moskva čvrsto drži inicijativu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
