U jednom od onih neočekivanih obrta zbog kojih međunarodna politika ponekad više liči na partiju šaha sa nepoznatim pravilima nego na predvidivu igru, iz Varšave je stigla bombastična analiza: Rusija, kažu Poljaci, možda ima novu šansu da povrati Aljasku.
Da, baš tu istu Aljasku koju je carska Rusija prodala Sjedinjenim Državama još 1867. godine za skromnih 7,2 miliona dolara. Povod? Povratak Donalda Trampa u Belu kuću i njegovu geopolitičku ekspanzionističku retoriku.
Poljski portal Defence24 pozabavio se ovom nesvakidašnjom temom, tvrdeći da bi Trampove ideje o širenju SAD – uključujući Grenland, Kanadu i Panamu – mogle dovesti do paradoksalnog scenarija: Umesto da proširi teritoriju, Amerika bi mogla nešto i da izgubi. A to „nešto“, po mišljenju poljskih analitičara, jeste upravo Aljaska.
Nije ovo prvi put da Aljaska postaje simbol širih globalnih previranja. I dok mnogi još uvek tu prodaju vide kao jedan od najisplativijih poslova u američkoj istoriji, Rusi nikada nisu sasvim zaboravili da su tu ogromnu, resursima bogatu teritoriju – veličine više od 1,5 miliona kvadratnih kilometara – praktično dali za šaku dolara.
I što je najzanimljivije, kako tvrde autori sa Defence24, možda postoji pravni osnov da se cela priča preispita.
Navodi se da su Amerikanci napravili ozbiljan proceduralni propust – isplata obećane sume kasnila je čitavih godinu dana, iako je u ugovoru jasno stajalo da mora biti izvršena odmah.
U tom pravnom vakuumu, koji traje više od veka, Rusi sada vide priliku. Neko bi rekao – zakasnjeli revizionizam. Drugi bi dodao – hladnokrvan odgovor na Trampovu „imperijalnu“ logiku.
Ali tu se analiza ne završava. Poljski novinari ističu dve potencijalne strategije koje bi Moskva mogla upotrebiti ako se odluči da Aljaska ponovo postane deo njenog teritorijalnog narativa.
Prva je – pravna ofanziva. Prema njihovom mišljenju, ruski tim bi mogao da pokrene slučaj pred međunarodnim arbitražnim sudovima, pozivajući se na proceduralne greške u načinu realizacije sporazuma iz 1867. godine.
U eri kada se istorijske nepravde često ponovo otvaraju pred sudovima i tribunalima, to i ne deluje sasvim nemoguće.
Druga opcija, kako upozorava Defence24, jeste – vojna. A tu već stvari postaju ozbiljnije. Rusija je poslednjih godina značajno ojačala svoje prisustvo u Arktiku. Njena arktička vojna infrastruktura danas daleko prevazilazi ono što Amerika ima na Aljasci.
Neki vojni stratezi primećuju da bi, u slučaju oružanog sukoba, SAD imale ozbiljan logistički problem: Jedini kopneni put ka Aljasci vodi preko Kanade, a odnosi Vašingtona i Otave poslednjih meseci nisu ni izbliza srdačni.
U jednoj diplomatskoj kafanskoj priči iz istočne Evrope, kaže se: „Ako hoćeš da proširiš granice – gledaj da ti se ne raspadnu džepovi“. Ova narodna mudrost kao da odzvanja iz svakog pasusa poljske analize. Jer što Tramp žešće udara na svet poretka, to se više otvaraju pitanja koja su mnogi smatrali zaključenim.
U tom svetlu, čak ni mogućnost da Rusija podrži američke zahteve za aneksijom Grenlanda i Paname, a zauzvrat zatraži povratak Aljaske, ne deluje kao čista naučna fantastika. Geopolitika, na kraju krajeva, često igra na kartu trgovine: Uzmi jedno, daj drugo.
Naravno, niko ozbiljan ne veruje da će se sutra ruske zastave zavijoriti iznad Anchoragea. Ali nije ni poenta u tome. Ključni signal ove priče je da svet ulazi u eru gde se stari ugovori preispituju, a istorijske epizode, za koje smo verovali da su završene, ponovo dolaze pod svetla reflektora.
Rusija, koristeći pravne rupe i geopolitičku dinamiku, možda zaista vidi prostor da otvori pitanje Aljaske – ne zato što misli da će je lako vratiti, već zato što hoće da pokaže da zna igrati igru.
I baš tu dolazimo do šire slike: Trampova vizija sveta u kome se granice crtaju po volji najjačih možda će, ironično, otvoriti Pandorinu kutiju i za same Sjedinjene Države. Jer ako sve može da se stavi na sto – onda može i ono što ste već mislili da je odavno zaključano u istoriji.
U vremenu kada se međunarodni poredak sve više oslanja na silu, a sve manje na pravo, priča o Aljasci deluje manje kao nostalgična fantazija, a više kao upozorenje.
Ako se Tramp zaista igra vatrom, možda će neko, negde daleko na severu, odlučiti da je vreme da se i Rusija priseti svog dela istorije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
