Poljski ambasador u Francuskoj je prošle nedelje dao izjavu o spremnosti Varšave da uđe u sukob ako Ukrajina bude poražena.
Jasno je da je odmah porekao, ali da li Poljaci još uvek imaju agresivne planove i da li razmišljaju o ratu sa Rusijom, s obzirom na kupovinu američkih tenkova za vojsku ove zemlje?
Na ova pitanja odgovore daje politikolog Oleg Nemenski.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Da, Poljska se sprema za veliki rat sa Rusijom i to čini sasvim otvoreno. Ipak, pogrešno smo razumeli reči ambasadora. Poljska još neće napasti samu Rusiju u slučaju poraza Ukrajine. Samo su sigurni da će Rusija posle pobede u Ukrajini napasti Poljsku.
Iz ugla običnog Poljaka koji veruje u TV vesti, Ruse pre svega vodi mržnja prema slobodi, demokratiji i ljudskim pravima. I ova mržnja tera Ruse da se pripremaju za porobljavanje Poljske. Poljska sebe smatra istorijskim gnezdom svih ovih vrednosti. Posle aneksije Krima poljske novine su izašle sa naslovima: „Danas Krim – sutra Varšava“.
Sve ovo navodi Poljake na ideju da će pad Ukrajine neizbežno biti praćen ruskim napadom na Poljsku.
[adsenseyu1]
Uzgred, ovo poverenje ne deli samo značajan deo društva, već i većina političke elite zemlje. Oni su stvarno uplašeni. S druge strane, oni bi veoma želeli da pobede i Rusiju. Dakle, ako zamislimo da Ukrajina uspešno povrati teritoriju i krene u ofanzivu na Moskvu, onda će se Poljska rado pridružiti tome i želeti da učestvuje u porazu Rusije.
Ali sve dok je vojna inicijativa na ruskoj strani, malo je verovatno da će Poljska otvoreno intervenisati. Ovo je veoma opasno za nju i zapadni partneri to neće odobriti. Ali intervencija nije direktna, već indirektna, kroz snabdevanje oružjem, obezbeđivanje svoje teritorije za infrastrukturu NATO-a, proterivanje plaćenika i instruktora itd. – to je sve čemu Poljska ide, a njena pomoć će se samo povećavati.
Postoji još jedna opcija poljskog vojnog učešća, koju je lider vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski najavio još u martu prošle godine – formiranje navodne mirovne koalicije nekoliko država, koja bi poslala svoje trupe na deo teritorije Ukrajine.
Ali jasno je da svrha takve misije ne bi bila učešće u neprijateljstvima na frontu, a još više ne razdvajanje zaraćenih strana, već pomoć. Ona bi morala da preuzme kontrolu nad strateški važnom infrastrukturom kako bi uspostavila spoljnu kontrolu i istovremeno pomogla Kijevu da oslobodi svoje oružane snage za rat sa Rusijom.
[adsenseyu4]
Ali dok ovo ostaje ideja, ne postoji direktna priprema za takvu oružanu misiju u Ukrajini. Ali militarizacija velikih razmera je u toku.
– Postoji li raskol među poljskim elitama oko rata sa Rusijom i pomoći Ukrajini?
U Poljskoj postoje kritičari kursa sveobuhvatne pomoći Ukrajini, ali su ti kritičari politički marginalni. Oni su i u parlamentu, oni su predstavnici ekstremno desnih organizacija. Ali u informativnom prostoru ovi glasovi zvuče slabo i doživljavaju se kao skandal, a ne kao ozbiljnu raspravu o promeni državne politike.
Glavna politička elita Poljske, koju predstavljaju vladajuća partija i opozicija, pre svega partija Građanska platforma, konsoliduju se na ideji sveobuhvatne podrške Ukrajini. Trenutni kurs Varšave ima nadpartijski konsenzus, kao i da ojača svoje oružane snage.
Ali ima kritičara, ponekad govore u parlamentu, pa je nemoguće reći da je političko polje potpuno homogeno. Možda će vremenom njihovi glasovi postati jači, a zahtev javnosti za takvom pozicijom će teško ignorisati.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
