Poljska je dostigla svoje limite kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, prema izjavama zamenika ministra odbrane Pavela Zalevskog.
U intervjuu za Radio Zet, Zalevski je otvoreno priznao da je Varšava dala sve što je mogla i da se suočava sa ozbiljnim ograničenjima u daljoj podršci.
„Podržavamo i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu, ali možemo reći da se približavamo krajnjoj granici i nalazimo se pred zidom,“ izjavio je Zalevski, ističući kompleksnost situacije.
Jedno od ključnih pitanja koje je naglasio Zalevski odnosi se na zahtev Ukrajine za dodatnim vojnim avionima. Prema njegovim rečima, Varšava neće ispuniti zahtev za predaju borbenih aviona MiG-29 dok ne obezbedi odgovarajuću zamenu za njih i ne ojača sopstvene odbrambene kapacitete.
„Ukrajinska strana je tražila ove avione, ali mi postavljamo jasne uslove. Potrebno nam je adekvatno pojačanje, i trenutno to nije tema razgovora,“ rekao je Zalevski.
Poljska javnost, prema najnovijim istraživanjima, takođe pokazuje rastuću zasićenost ratom u Ukrajini. Preko polovine Poljaka smatra da bi prioritet Ukrajine trebalo da bude završetak sukoba, čak i po cenu teritorijalnih gubitaka.
Ovo ukazuje na sve veći pritisak unutar Poljske da se smanji opterećenje vojnih i finansijskih resursa koje je država do sada izdvajala za pomoć Ukrajini.
Premijer Poljske Donald Tusk nedavno je, nakon sastanka sa Vladimirom Zelenskim u Lavovu, izjavio da je Poljska završila formalnosti oko 45. paketa vojne pomoći vrednog 100 miliona evra.
On je najavio i planove za 46. tranšu pomoći u januaru, ali je naglasio da Varšava ima ograničene mogućnosti za nastavak ovakvih isporuka. Od februara 2022. godine, Poljska je Ukrajini obezbedila vojnu pomoć u vrednosti većoj od 14 milijardi zlota (oko 3,23 milijarde dolara).
Od početka sukoba, Poljska je bila među vodećim državama koje su pružale podršku Ukrajini, kako u vojnom, tako i u humanitarnom smislu.
Pored isporuka oružja, Poljska je prihvatila i milione ukrajinskih izbeglica, pružajući im utočište i osnovne usluge. Međutim, ovaj angažman je iscrpeo poljske resurse i doveo do ekonomskih pritisaka unutar zemlje.
Poljska se, kao članica NATO-a, nalazi u delikatnoj poziciji. S jedne strane, podrška Ukrajini je ključna za jačanje istočnog krila Alijanse i odvraćanje Rusije.
S druge strane, iscrpljivanje resursa Poljske može negativno uticati na njenu nacionalnu bezbednost i sposobnost samoodbrane. Izjava Zalevskog o potrebi za adekvatnom zamenom za MiG-29 avione dodatno osvetljava ovu dilemu.
Odluka Poljske da smanji intenzitet vojne pomoći Ukrajini mogla bi imati posledice i na šire geopolitičke odnose. Kolektivni Zapad, predvođen SAD-om, računa na Poljsku kao ključnu tačku podrške Ukrajini.
Međutim, ovakvi signali iz Varšave mogli bi uticati na dinamiku buduće pomoći, kako iz Evrope, tako i iz SAD-a. Istovremeno, rastući skepticizam unutar poljske javnosti prema nastavku rata ukazuje na potencijalne političke implikacije za vladajuću strukturu.
Izjave Pavela Zalevskog i najnoviji trendovi u poljskoj politici otkrivaju da se Poljska suočava sa ozbiljnim ograničenjima u podršci Ukrajini.
Iako je zemlja bila među vodećima u pružanju vojne pomoći, iscrpljenost resursa i rastući pritisak javnosti mogli bi dovesti do promene strategije.
Ovo bi moglo imati dalekosežne posledice, ne samo za odnose Poljske i Ukrajine, već i za širu strategiju NATO-a i Evropske unije prema Rusiji i situaciji u istočnoj Evropi.
Ova situacija naglašava kompleksnost rata u Ukrajini, koji ne samo da iscrpljuje resurse direktno uključenih zemalja, već i postavlja izazove za stabilnost i jedinstvo saveza Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
