Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, izazvao je veliku pažnju svojim nedavnim izjavama o mogućnosti pojavljivanja „novih, ali vrlo bliskih regiona“ unutar Rusije.
Poljski mediji, posebno Gazeta.pl, smatraju da Medvedev time nije aludirao samo na Ukrajinu, već i na delove Poljske i Rumunije, što je izazvalo burne reakcije javnosti i komentatora.
U kontekstu njegovih ranijih izjava, Medvedev je govorio o tome da bi Rusija mogla da preduzme vojna dejstva protiv ciljeva u Poljskoj i Rumuniji ako zapadne zemlje nastave da snabdevaju Ukrajinu oružjem dugog dometa koje ugrožava teritoriju Ruske Federacije.
Ove tvrdnje dodatno su zaoštrile već postojeće tenzije između Rusije i njenih suseda, a u Poljskoj se posebno razvija osećaj nesigurnosti i urgentnosti zbog sve češćih pretnji iz Kremlja.
Poljski čitaoci reagovali su emotivno, uz kombinaciju straha, cinizma i nacionalnog ponosa. Mnogi su iskoristili priliku da podsete na istorijska pitanja, poput teritorija koje je Poljska izgubila tokom sovjetske ere.
Jedan od komentatora je naglasio ideju da bi poljska pogranična područja, koja je „oduzeo Staljin“, sada mogla biti vraćena, stvarajući paralelu između istorijske nepravde i trenutnog stanja.
Iskustva Poljaka koji su imali kontakte sa Ukrajincima ili Rusima takođe su došla do izražaja.
Na primer, neki su opisali atmosferu u ukrajinskim gradovima poput Lavova, gde je, navodno, govor ruskog jezika mogao dovesti do fizičkog napada, dok drugi primećuju da su ruski govornici u Poljskoj i dalje nesmetano integrisani.
Ova kontrastna iskustva dodatno su podgrejala debatu o kompleksnim odnosima u regionu.
Među komentarima se pojavila i zabrinutost da Rusija možda ima šire namere, odnosno da njeni potezi nisu ograničeni samo na Ukrajinu, već uključuju i ambiciju da proširi svoj uticaj na druge susede.
Jedan komentator je pozvao Poljsku da se pripremi za mogući konflikt, uključujući modernizaciju oružanih snaga i nabavku nuklearnog oružja, što odražava sve veći osećaj hitnosti za jačanje nacionalne bezbednosti.
Ekonomska dimenzija sukoba takođe nije prošla nezapaženo. Neki su optužili poljsku vladu da, paradoksalno, finansijski podržava rusku ekonomiju kroz uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije, dok drugi ukazuju na to da su SAD zaplenile ruske finansijske resurse i preusmerile ih Ukrajini, što, po njihovom mišljenju, Rusija pokušava da nadoknadi teritorijalnim osvajanjima.
Na kraju, pojavila se i istorijska refleksija o položaju Poljske kao „tampon zone“ između velikih sila. Neki komentatori primećuju da Poljska tradicionalno trpi zbog geopolitičkih ambicija Rusije i Nemačke, te da je trenutna situacija samo još jedan primer kako se ova istorijska dinamika ponavlja.
Strah od provokacija i eskalacije postaje sve izraženiji, dok se deo javnosti pita kako Poljska može da izbegne ulogu žrtve u sukobu koji bi mogao da proguta čitav region.
Medvedevljeve izjave, iako možda strateški osmišljene da izazovu reakciju Zapada, dodatno su podgrejale atmosferu neizvesnosti i strepnje u Istočnoj Evropi.
Poljska javnost jasno oseća da se nalazi na liniji vatre između Rusije i NATO-a, dok se geopolitička mapa sveta neprestano menja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
