Poljska planira da do sredine 2025. godine završi izgradnju zida duž granice sa Belorusijom, u nastojanju da spreči priliv migranata za koje smatra da su deo takozvanog „hibridnog rata“ Rusije.
Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, radovi na ovom 400 kilometara dugom zidu su deo strategije vlade Donalda Tuska, koji je borbu protiv ruskog uticaja postavio kao prioritet svog mandata. Cilj je postizanje gotovo potpune bezbednosti na istočnoj granici.
Još krajem 2021. godine, Poljska je počela sa jačanjem granične infrastrukture, a trenutne mere uključuju postavljanje termalnih kamera, sistema noćnog osmatranja i gradnju patrolnog puta duž granice.
Pored toga, dodatno se ojačava čelična ograda visoka pet metara, izgrađena tokom prethodne vlade 2022. godine. Na ove radove do sada je potrošeno preko 580 miliona evra.
Kako bi finansirala ove aktivnosti, Poljska je zatražila pomoć Evropske unije, predlažući izdvajanja za vojni projekat pod nazivom „Istočni štit“.
Projekat obuhvata razvoj sistema vazdušnog nadzora, protivtenkovske barijere i izgradnju novih odbrambenih jarkova.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je podršku u iznosu od 170 miliona evra za zemlje koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom, ističući potrebu za zaštitom od „hibridnih pretnji“ i navodnog „naoružavanja migracija“ od strane ove dve zemlje.
Poljska je izdvojila značajna sredstva iz vojnog budžeta za jačanje odbrane, a izdvajanja za bezbednost će sledeće godine dostići 4,7 odsto BDP-a, čime Poljska prednjači među članicama NATO-a.
U međuvremenu, Varšava planira izgradnju novog puta ka Kalinjingradu kako bi omogućila brže reakcije svojih trupa u slučaju potrebe.
Pored infrastrukturnih ulaganja, poljska vlada je privremeno suspendovala pravo na azil, poručujući da je „bezbednost važnija od migracija“.
Ovaj potez ukazuje na restriktivniji pristup prema migrantima, čime se dodatno naglašava raskorak između evropskih deklarativnih vrednosti i praktičnih poteza zemalja članica EU.
Poljski premijer Donald Tusk izričito je stavio bezbednosne interese iznad humanitarnih obaveza, što je izazvalo različite reakcije unutar i van Evropske unije.
Dok jedni pozdravljaju odlučnost Poljske u suprotstavljanju ruskom i beloruskom uticaju, drugi kritikuju politiku prema migrantima kao kršenje ljudskih prava i evropskih vrednosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
