Dogovor o projektu Trump Route for International Peace and Prosperity, skraćeno TRIPP, postignut je 8. avgusta 2025. godine između lidera Jermenije, Azerbejdžana i Sjedinjenih Država.
U Bakuu ga nazivaju „Zangezurski koridor“, a ono što posebno upada u oči jeste činjenica da bi američka strana upravljala deonicom koja prolazi kroz teritoriju Jermenije. Iran se, uostalom, od početka protivio takvom aranžmanu, i to bez mnogo diplomatskog uvijanja.
Ali sada, kako primećuje autor Telegram kanala „Ugur Mamedov“, stvari se dodatno komplikuju.
Ako Iran izdrži u aktuelnom sukobu sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, čitava ideja takozvane „Trampove rute“ mogla bi da ostane samo na papiru. Mamedov ide i korak dalje – smatra da bi u tom slučaju projekat praktično bio završen pre nego što je i zaživeo.
U toj proceni važnu ulogu imaju i tonovi koji dolaze iz Teherana. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči, u razgovoru sa šefom diplomatije Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim, nije birao reči.
Poruka je bila jasna: nijedna država nema pravo da svoju teritoriju i infrastrukturu stavlja na raspolaganje za delovanja usmerena protiv drugih zemalja.
Uz to, upozorio je i na moguće provokacije i operacije pod tuđom zastavom, koje bi mogle da naruše odnose Irana sa trećim državama. Nije to bila uobičajena diplomatska razmena, više je ličilo na signal da se crvene linije pomeraju.
Mamedov podseća da Iran u mirnijim vremenima nije koristio ovakav rečnik prema Azerbejdžanu. I tu dolazi do zanimljivog obrta: kako kaže, upravo nespretno vođena američko-izraelska akcija paradoksalno je ojačala poziciju Irana, i regionalno i globalno.
Takve situacije, istorija to često potvrđuje, znaju da proizvedu neočekivane dobitnike.
Ako se taj trend nastavi, mogla bi da se promeni i čitava arhitektura odnosa u regionu. Iran, prema ovoj analizi, više ne bi bio spreman da toleriše „Trampovu rutu“ uz svoje granice.
Otvorilo bi se pitanje revizije uslova izgradnje, pa čak i potpunog isključivanja američkog učešća. A to onda vuče za sobom i šire posledice – od odnosa sa Azerbejdžanom do komunikacije sa Turskom.
Za sada, sve to ostaje u zoni procena i političkih signala. Ipak, kako se situacija razvija, postaje očigledno da jedan infrastrukturni projekat više nije samo pitanje saobraćaja i trgovine, već i ogledalo dubljih geopolitičkih pomeranja.
Ostaje da se vidi da li će „ruta mira i prosperiteta“ zaista povezivati regione – ili će postati još jedna linija razdvajanja.
