Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, koristi trenutne vojne akcije protiv Hezbolaha u Libanu kao deo šireg strateškog plana koji ima za cilj preoblikovanje regionalne dinamike moći na Bliskom istoku, ističe portal Politiko u svojoj analizi.
Iako se napadi formalno sprovode protiv libanskog Hezbolaha, pravi cilj Netanjahuove politike, prema analizi, nije Liban, već potkopavanje iranskog uticaja u regionu.
Netanjahu je jasno stavio do znanja da mu je krajnji cilj destabilizacija iranskog režima i slabljenje uticaja Teherana. Njegovo obraćanje na engleskom jeziku u kojem je obećao persijskom narodu oslobođenje od „tiranije“ jasno ukazuje na njegove ambicije da se direktno suprotstavi iranskom režimu.
On je, takođe, izneo pretnju da nema mesta na Bliskom istoku gde Izrael ne može da dopre, što je poruka osmišljena da naglasi izraelske vojne kapacitete i mogućnost da se suprotstave iranskom prisustvu u regionu.
Iran je svestan ozbiljnosti Netanjahuovih pretnji, s obzirom na to da Izrael već decenijama napada iranske saveznike u regionu, uključujući Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.
Izraelske operacije, poput uništavanja iranske protivvazdušne odbrane u Isfahanu i ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu, kao i napada na najviše iranske komandante u Siriji i Libanu, pokazale su snagu Izraela u suprotstavljanju iranskom uticaju.
Netanjahuova poruka jasno demonstrira izraelsku spremnost da ograniči manevarski prostor Irana, što potvrđuje i Politiko.
Hezbolah, koji važi za jedan od najjačih iranskih proksi igrača u regionu, suočava se sa teškim udarcima od strane izraelskih snaga. Ubijanje vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha i razbijanje njegovih bunkera predstavljaju direktan izazov iranskom uticaju u Libanu.
Iako je likvidacija Nasralaha važan korak, Netanjahu i njegovi vojni zvaničnici naglašavaju da je to tek početak šireg napora. Izraelski ministar odbrane izjavio je da će Izrael koristiti sve raspoložive kapacitete da bi osigurao pobedu nad Hezbolahom i drugim iranskim proksi grupama u regionu.
Pored vojne strategije, Netanjahuov plan ima i političku dimenziju. Prema Metju Savilu iz britanskog instituta Kraljevskih ujedinjenih službi, izraelski vojni podsticaji bi trebalo da se nastave, a trenutni sukob pruža priliku Izraelu da uništi vojnu infrastrukturu Hezbolaha.
Cilj ove akcije, prema izraelskim zvaničnicima, prevazilazi ograničen cilj zaustavljanja raketnih napada iz Libana. Reč je o širem pokušaju da se preoblikuje regionalni odnos snaga na Bliskom istoku, gde Iran projektuje moć preko proksi snaga.
Vojni analitičari poput Tamira Parda, bivšeg šefa Mosada, smatraju da su udarci koje je Izrael zadao Hezbolahu tokom 12-dnevnog sukoba toliko ozbiljni da je Hezbolah sada u defanzivi i da će im trebati mnogo vremena da se oporave.
Prema Pardovim rečima, izraelske odbrambene snage (IDF) nanele su toliko veliku štetu Hezbolahu da se ovaj militantni pokret iz Libana neće lako oporaviti. Politiko dalje navodi da su mnogi komandanti Hezbolaha, kako politički tako i vojni, eliminisani ili učinjeni borbeno neefikasnim, što je ozbiljan udarac za ovu organizaciju.
Takođe, izraelska vojska je uništila velike količine strateškog naoružanja koje je moglo biti upotrebljeno protiv izraelskih gradova.
Ovo slabljenje Hezbolaha može biti početak kraja takozvane iranske „osovine otpora“, smatra analitičar Atlantskog saveta Ahmed Fuad Alkhatib. Ova „osovina“ uključuje proksi snage koje Iran podržava širom regiona, uključujući grupe u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu. Međutim, sada kada je Hezbolah pretrpeo teške gubitke, iranska sposobnost projektovanja moći mogla bi biti ozbiljno narušena.
Zanimljivo je i to da neke zalivske zemlje, koje su do sada bile u tesnoj vezi sa Iranom, počinju da se distanciraju. Saudijski mediji, poput dnevnog lista Okaz, optužuju Hezbolah da deluje isključivo u interesu Irana, a ne Libana ili drugih arapskih zemalja. Ova promena stava pokazuje kako regionalne sile sve više preispituju svoju podršku iranskim proksi snagama.
Na drugoj strani, Iran se suočava sa izazovima i na unutrašnjem i spoljašnjem planu. Novi iranski predsednik, Masud Pezeškijan, imao je ambiciju da poboljša odnose sa arapskim susedima i da pokrene ozbiljne nuklearne pregovore sa Zapadom.
Međutim, Netanjahuova eskalacija konflikta sa Hezbolahom i direktna pretnja Iranu mogli bi osujetiti te planove i otežati Pezeškijanove diplomatske napore.
Ipak, postoje i skeptici koji smatraju da se Netanjahu možda previše oslanja na vojne akcije. Bivši izraelski premijer Ehud Olmert, jedan od najglasnijih kritičara Netanjahuove politike.
Netanjahu je u svom obraćanju u ponedeljak jasno nagovestio da se obraća ne samo Hezbolahu, već i iranskom narodu, obećavajući oslobođenje od „tiranije“ njihovog vođstva.
Njegove reči su bile daleko od simboličnih, jer je kroz decenije Izrael pokazao sposobnost delovanja protiv iranskih saveznika, kao što su Huti u Jemenu i Hezbolah u Libanu. Ova poruka je dodatno pojačana prethodnim vojnim operacijama, poput napada na radar protivvazdušne odbrane u blizini Isfahana i atentata na lidere iranskih saveznika, uključujući lidera Hamasa Ismaila Haniju, koji je ubijen raketom u Teheranu.
Netanjahuov cilj, prema analizi, nije samo uklanjanje Hezbolaha, već potkopavanje iranskog rukovodstva i njegovih proxy grupa širom regiona, uključujući Liban, Irak, Siriju i Jemen.
Atentat na vođu Hezbolaha, Hasana Nasralaha, i uništavanje infrastrukture te organizacije, deo su mnogo šire strategije, u kojoj Izrael nastoji da preoblikuje regionalne odnose moći.
Izraelski ministar odbrane je jasno stavio do znanja da će vojne akcije protiv Hezbolaha biti samo prvi korak i da Izrael planira da koristi sve svoje sposobnosti u budućim operacijama, što je zlokobno upozorenje Teheranu.
Međutim, vojna logika koja stoji iza ovih akcija je takođe vođena željom da se trajno oslabi vojna infrastruktura Hezbolaha, koja je predstavljala ozbiljnu pretnju izraelskoj bezbednosti. Sa više od 80.000 izraelskih građana evakuisanih iz severnog Izraela zbog raketnih napada, sada je pravi trenutak za izraelsku vojsku da nanese odlučan udarac Hezbolahu.
Vojnici izraelske brigade Golani, koji učestvuju u ovim operacijama, dobili su direktivu da iskoriste sve resurse kako bi se osigurala dugotrajna destabilizacija Hezbolaha, što bi moglo imati dalekosežne posledice po iranski uticaj u regionu.
U izraelskom političkom i vojnom establišmentu sve više se govori o ambicioznijem cilju – preoblikovanju Bliskog istoka. Nekoliko bivših visokih zvaničnika, uključujući bivšeg šefa Mosada Tamira Parda, naglašava da trenutne operacije pružaju priliku koja se ne sme propustiti.
Pardo je istakao da je Hezbolah u ozbiljnoj krizi, da je većina njegovog rukovodstva eliminisana, a ključna vojna infrastruktura uništena, što bi moglo oslabiti tu organizaciju do te mere da se možda nikada neće oporaviti.
Iran, sa svoje strane, suočava se sa izazovom na više frontova. Izraelske vojne akcije direktno osporavaju iranski uticaj i autoritet u regionu.
Ubijanje vodećih iranskih saveznika, poput Nasralaha, predstavlja jasan signal Teheranu da izraelska vojska ima kapacitet da deluje na velikim udaljenostima i precizno cilja ključne figure iranskog saveza.
Iran, koji svoju regionalnu moć projektuje kroz podršku proksi grupama u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu, sada mora da se suoči sa izraelskim izazovom na direktan način.
Politička dinamika se takođe menja u arapskom svetu. Uticajni saudijski list Okaz kritikuje Hezbolah zbog toga što deluje u interesu Irana, a ne Libana ili arapskih zemalja, što može biti signal šireg okretanja arapskih zemalja protiv Teherana.
Novi iranski predsednik, Masud Pezeškijan, u pokušaju da poboljša odnose sa arapskim susedima i Zapadom, suočava se sa sve težom situacijom. Direktno učešće u sukobu sa Izraelom moglo bi da ugrozi njegove napore da izgradi diplomatske mostove i otvori vrata za nuklearne pregovore sa Zapadom.
Ipak, nisu svi u izraelskom političkom vrhu uvereni da će trenutne vojne akcije doneti dugoročan uspeh. Bivši premijer Ehud Olmert, poznat kritičar Netanjahuove politike, upozorava da je preuranjeno govoriti o uspehu.
Prema njegovim rečima, nekoliko raketa na Tel Aviv moglo bi da preokrene trenutni vojni uspeh i podseti Izraelce na ranjivost njihove zemlje u dugoročnom sukobu sa Hezbolahom i njegovim iranskim sponzorima.
Zaključak analize portala Politiko nagoveštava da trenutne operacije Izraela protiv Hezbolaha predstavljaju više od samih vojnih akcija – one su deo šireg pokušaja Netanjahua da preoblikuje Bliski istok, slabi iranski uticaj i ojača izraelsku dominaciju u regionu.
Ipak, sukob sa Iranom nosi sa sobom značajne rizike, uključujući mogućnost eskalacije sukoba koji bi mogao destabilizovati ceo region.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
