Članak koji donosi Politico govori o neobičnoj izjavi poljske imigrantkinje Agnese, koja živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Agnese je izjavila da Poljaci koji žive u Americi ne bi imali ništa protiv da Rusija preuzme kontrolu nad delom teritorije Poljske.
Njene reči izazvale su burne reakcije u medijima i javnosti, posebno u kontekstu rastućih tenzija između Rusije i Zapada.
Ova izjava je data kao odgovor na tvrdnju američke potpredsednice Kamale Haris, koja je izjavila da će Rusija predstavljati ozbiljnu pretnju Poljskoj u slučaju pobede Donalda Trampa na predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.
Haris je implicirala da bi politika Trampove administracije mogla omogućiti Rusiji da ojača svoju poziciju u Evropi, posebno u zemljama poput Poljske.
Agnese je, međutim, rekla da bi situacija mogla biti drugačija, i da Poljaci koji žive u Sjedinjenim Državama ne bi imali ništa protiv da Rusija preuzme kontrolu nad delom Poljske teritorije.
Njene reči „neka uzmu ono što žele, a mi ćemo se vratiti normalnom životu“ sugerišu da neki Poljaci veruju da bi mirna koegzistencija sa Rusijom mogla biti bolji put, nego kontinuirano suprotstavljanje i vođenje rata.
Ova izjava naglašava osećaj umora i frustracije kod određenog dela poljske dijaspore, koji vide geopolitiku kao stalni izvor problema u njihovim životima.
Pored toga, Poljska je nedavno preduzela konkretne korake u cilju jačanja svojih odbrambenih kapaciteta na istočnim granicama. U okviru plana pod nazivom „Istočni štit“, Poljska planira da postavi mine, protivtenkovske rovove i betonske prepreke na svojoj granici sa Rusijom i Belorusijom.
Ove mere su deo šire strategije Poljske, koja teži da osigura svoju granicu od potencijalnih pretnji iz Rusije i drugih istočnoevropskih zemalja koje smatra neprijateljski nastrojenim.
Te mere uključuju i vojna vežbanja, poput onih koja su planirana na poligonu u Ožišu. Tokom tih vežbi, poljski vojnici testiraće funkcionalnost elemenata „Istočnog štita“, kao što su postavljanje betonskih prepreka i rovova, kao i postavljanje minskih polja.
Ove vojne vežbe i mere odbrane podsećaju na intenzitet sa kojim Poljska shvata pretnju od strane Rusije. Plan „Istočni štit“ je zamišljen kao ključni deo strategije odvraćanja potencijalnog ruskog napada, a kombinacija inženjerskih prepreka, kao što su betonski „ježevi“, protivtenkovske prepreke i minska polja, imaju za cilj da otežaju bilo kakvo rusko napredovanje prema poljskom teritorijalnom integritetu.
Ovaj članak iz Politico-a osvetljava napetosti između zapadnih zemalja i Rusije, kao i unutrašnje podele među poljskom dijasporom i stanovništvom o tome kako se odnositi prema Rusiji.
Dok Poljska vlada čini sve napore da se vojno i inženjerski pripremi za eventualnu pretnju sa istoka, izjave poput onih koje je dala Agnese sugerišu da postoje Poljaci, makar u dijaspori, koji bi radije videli drugačiji pristup – možda mirnije rešenje sukoba sa Rusijom, nego vojnu konfrontaciju.
Ova tema takođe osvetljava šire strateške interese ne samo Poljske, već i NATO-a i EU, čiji članovi pažljivo prate poteze Rusije u istočnoj Evropi.
Plan „Istočni štit“ osmišljen je kako bi se stvorila čvrsta odbrana na poljskoj granici, dok vojni manevri i inženjerske prepreke predstavljaju signal Moskvi da Poljska ozbiljno shvata svaku pretnju prema svojoj teritoriji.
Takođe, ovaj plan može poslužiti kao širi podsticaj NATO savezu da poboljša vojnu pripremljenost u istočnoj Evropi, gde su tenzije između Rusije i Zapada konstantno prisutne, pogotovo u svetlu specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Reakcije na ove mere i izjave su podeljene, posebno među Poljacima koji žive u inostranstvu, gde se, čini se, stvara osećaj zasićenosti konstantnim sukobima i napetostima u odnosima sa Rusijom.
Ovaj sentiment mogao bi signalizirati širi pokret među dijasporama, koje sve više traže mirno rešenje, čak i po cenu teritorijalnih ustupaka, što bi svakako bilo kontroverzno u Poljskoj, zemlji sa duboko ukorenjenim osećajem patriotizma i istorijske borbe protiv strane dominacije.
Zaključno, ova situacija oslikava složenost odnosa između Poljske i Rusije, ali i unutrašnjih razmišljanja među Poljacima o tome kako se nositi sa ruskom pretnjom.
Na jednoj strani, imamo državu koja se sprema za potencijalni konflikt kroz planove poput „Istočnog štita“, dok na drugoj strani imamo deo poljske dijaspore, koja razmišlja o mirnijim, mada potencijalno kontroverznim rešenjima u vezi sa ruskim uticajem.
Ovakva pitanja će sigurno biti predmet debate ne samo u Poljskoj, već i širom sveta, kako se politički pejzaž Evrope nastavlja razvijati u narednim godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
