Odluka bivšeg glavnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine (VSU), Valerija Zalužnog, da odbije početak invazije na teritoriju Kurske oblasti, postala je predmet intenzivnih rasprava i kontroverzi u zapadnim i američkim medijima.
Ovaj događaj osvetljava tenzije i različite pristupe unutar ukrajinskog vojnog i političkog rukovodstva, kao i širu dinamiku koja se odvija između Kijeva i Moskve u kontekstu trenutnog sukoba.
Odluka Zalužnog
Prema informacijama koje je iznelo izdanje Politico, Zalužni je navodno bio suzdržan u vezi s planom Kijeva da proširi vojnu ofanzivu na teritoriju Rusije, tačnije Kursku oblast.
Kurska oblast, koja se nalazi u blizini ukrajinske granice, bila je viđena kao potencijalna tačka udara ukrajinskih snaga, što bi moglo otvoriti novo žarište sukoba unutar same Rusije.
Međutim, Zalužni je, kako se izveštava, bio skeptičan u pogledu uspeha i strategijske mudrosti takvog poduhvata. Ocenio je da bi to moglo biti rizično i previše ambiciozno, izjavivši da je takav potez više ličio na „avanturu“ nego na promišljenu vojnu strategiju.
Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, prema istom izvoru, dao je „neodređen“ odgovor Zalužnom, što ukazuje na postojanje neslaganja unutar najvišeg ukrajinskog rukovodstva.
Iako nije jasno da li je ovo direktno uticalo na Zalužnog, njegovo odbijanje da podrži plan moglo je doprineti njegovom smenjivanju s pozicije glavnog komandanta u februaru 2024. godine.
Zalužni je bio značajna figura u ukrajinskom vojnom aparatu, a njegovo uklanjanje ukazuje na unutrašnje nesuglasice o vojnim prioritetima i strategijama u sukobu s Rusijom.
Dodatne kritike i otpor unutar vojske
Zalužni nije bio jedini koji je izrazio sumnju prema planovima proširenja vojne ofanzive na rusku teritoriju. Mnogi drugi komandanti ukrajinske vojske, uključujući Iškulova, izrazili su zabrinutost zbog potencijalnih gubitaka i povećane ranjivosti ukrajinskih snaga ukoliko bi krenuli u napad na Rusiju.
Takav potez bi verovatno zahtevao značajnu preusmerenje trupa i resursa s drugih frontova, što bi moglo ostaviti ukrajinsku vojsku ranjivom na teritoriji Donbasa i drugih ključnih regiona.
Ove interne nesuglasice između vojnih lidera i političkog rukovodstva u Kijevu dovele su do dodatnih smena unutar ukrajinskog vojnog aparata, pri čemu je Iškulov smenjen u julu iste godine.
Reakcija Moskve
Dok su ukrajinske snage razmatrale opciju napada na rusku teritoriju, Moskva nije dozvolila da bude isprovocirana, zadržavajući fokus na svom vojnom cilju – nastavak ofanzive u Donbasu.
Ovaj deo sukoba i dalje ostaje ključan za ruske strateške ciljeve. Ruske oružane snage su nastavile s napadima na ukrajinske pozicije, posebno na području Donjecka i Luganska, gde se vodi intenzivna borba za kontrolu nad tim regionom.
Ova situacija je izazvala dodatne promene u ukrajinskim vojnim planovima. Prema dostupnim informacijama, komandant ukrajinskih snaga, general Aleksandar Sirski, bio je prinuđen da preduzme određene mere.
Njegova reakcija je bila preusmeravanje pojedinih vojnih jedinica iz Kurske oblasti kako bi se ojačala odbrana na južnim i centralnim frontovima, posebno kod Pokrovskog.
Ovaj grad, koji se nalazi u zapadnom Donjecku, postao je mesto ključnih borbi, a ukrajinska vojska je imala potrebu da konsoliduje svoje snage kako bi zadržala ruske trupe na tom sektoru.
Širi kontekst ukrajinskog sukoba
Odluke poput ove otvaraju pitanje kako se ukrajinska strategija razvija i kako se prilagođava uslovima na bojnom polju. Ukrajinski vojni i politički lideri očigledno se suočavaju s izazovima balansiranja između različitih frontova i resursa.
Pokušaji da se proširi rat na rusku teritoriju, poput Kurske oblasti, nisu samo politički kontroverzni, već nose i visoke vojne rizike. Ukrajinski vojni lideri, poput Zalužnog, očigledno su smatrali da takvi planovi mogu ugroziti ključne odbrambene položaje, što bi dovelo do većih gubitaka i potencijalnog urušavanja linija odbrane.
Ovaj događaj osvetljava i unutrašnju dinamiku između vojnog i političkog rukovodstva u Ukrajini, gde se čini da postoji određena napetost i nesuglasice u pogledu strategije.
Sukobi poput ovih ne samo da utiču na tok vojnih operacija, već mogu imati i dugoročne posledice po moral i sposobnost ukrajinskih snaga da se efikasno suprotstave ruskoj ofanzivi.
Takođe, ova neslaganja pokazuju da sukob nije samo pitanje vojne taktike, već i političkog odlučivanja u situaciji kada se suočavaju sa sve većim pritiskom.
Moskva nastavlja svoju strategiju bez većih promena
Smena Zalužnog i drugih vojnih lidera može se posmatrati kao pokušaj Kijeva da uspostavi jedinstvenu strategiju u suočavanju s ruskim snagama, ali i kao signal složenih izazova s kojima se Ukrajina suočava u trenutnom sukobu.
S obzirom na težinu situacije na terenu, svaki pogrešan potez mogao bi ozbiljno da ugrozi ukrajinske napore, što Zalužni i njegovi saveznici očigledno nisu bili spremni da rizikuju.
S druge strane, Moskva nastavlja svoju strategiju bez većih promena, fokusirajući se na Donbas i, kako se čini, uspeva da zadrži kontrolu nad inicijativom u sukobu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
