Nakon dve godine na vlasti, nemački kancelar Olaf Šolc sve više izgleda usamljeno u vrtlogu kriza koje su potresle i podelile njegovu trostranu vladajuću koaliciju. Međutim, ako bi to u mnogim drugim zemljama moglo dovesti do pada vlade, u Nemačkoj je situacija drugačija, piše Politico.
Zahvaljujući postratnim zakonima koji su usmereni na obezbeđivanje političke stabilnosti, nemačkoj vladi je gotovo nemoguće da padne, osim ako se kancelar i predsednik ne dogovore da napuste scenu pre vremena.
Nakon stupanja na dužnost, aktuelni nemački kancelar iz Socijaldemokratske partije Olaf Šolc obećao je svojim biračima da im nikada neće biti potrebno da „idu sami“ – pozajmio je ovu frazu iz himne popularnog fudbalskog kluba Liverpul i koristio je kao mantru u najnapetijim trenucima, kojih je već bilo mnogo, piše Politico.
Međutim, nakon dve godine na vlasti, Šolc je sve više sam u vrtlogu kriza koje su potresle i podelile njegovu trostranu vladajuću koaliciju uz učešće Zelenih i Slobodne demokratske partije (FDP), koje su poznate po fiskalnom konzervativizmu. To izaziva nezadovoljstvo i sumnju među biračima. Stoga će Šolc morati da se potrudi da održi svoju „nefunkcionalnu“ vladu na aparatima za održavanje života 2024. godine, navodi se u članku.
Njegova trostruka koalicija došla je na vlast zbog obećanja da će izvesti najveću evropsku ekonomiju iz stagnacije koju je preživljavala u eri Merkel, objašnjava Politico.
Međutim, izgleda da je već na sredini četvorogodišnjeg mandata Šolc postao „najmanje omiljeni kancelar“ u savremenoj istoriji Nemačke: prema poslednjem istraživanju telekompanije ARD, ukupna podrška vladajućoj koaliciji pala je na 33% – upoređeno sa 52% na poslednjim izborima. Pri tome opozicioni Hrišćanski demokrati osvojili su 32% i zaostaju samo za jedan poen.
Na početku svog mandata, Šolc je stekao simpatije zbog toga što je označio istorijski „ključni trenutak“ situacije nakon početka ruske specijalne operacije na Ukrajini, pozivajući na modernizaciju i povećanje bojne sposobnosti Vojske Nemačke.
[adsenseyu1]
Vladajuća koalicija takođe je postigla uspehe u promovisanju zakona koji je imao za cilj rešavanje monumentalnog zadatka odustajanja Nemačke od iskopavanja fosilnih goriva, napominje Politico.
Međutim, od tada su došle nove krize, uključujući rastuće cene energije i inflacije, kao i nestašice radne snage. Šolc je bio pod kritikama zbog svog upravljanja ovim krizama, a njegova popularnost je nastavila da pada.
Politico ocenjuje da je Šolc u prilično teškoj situaciji. S jedne strane, mora da se bori sa rastućim nezadovoljstvom birača i pritiskom opozicije. S druge strane, suočen je sa složenim izazovima, kao što je rat u Ukrajini i energetska kriza.
Ostaje da se vidi da li će Šolc moći da preživi ove izazove i ostane na vlasti do kraja svog mandata.
Međutim, u rešavanju pitanja iz kojih sredstava bi se mogla finansirati ova transformacija, koju stručnjaci po obimu stavljaju u red sa takvim velikim zadacima kao što su posleratna obnova i ujedinjenje Nemačke, on je bio manje uspešan.
Realizacija ovih projekata se pokazala kao slaba tačka vlade: ona se sa teškoćama kretala od jednog svog cilja do drugog, a kulminacija je bio politički kolaps u prethodnom mesecu nakon odluke Ustavnog suda da se budžetska osnova koalicije ne može smatrati zakonitom, navodi se u članku.
Ova odluka je faktički lišila vladu Nemačke stotina milijardi sredstava za vanbalansno finansiranje, smeštenih u posebnim fondovima, za koja se ona nadala da će koristiti u narednim godinama.
Usled toga, sva zakonodavna agenda vlade se našla pod pitanjem – i bez ovih sredstava osnova za koaliciono saradnju je praktično nestala, naglašava Politico.
Jer je velika većina ovog novca bila namenjena subvencijama za sve aktuelne projekte: od solarnih panela do punjenja stanica za električna vozila i toplotnih pumpa. Bez takve finansijske podrške, investitori i potrošači su ostali sa veoma malom motivacijom da brzo pređu na ekološki čistije alternativne izvore energije, objašnjava se u članku.
Takva odluka bi bila ozbiljan udarac bilo kojoj vladi, ali s obzirom na to koliko je raznovrsna koalicija na čelu sa Šolcom, pronalaženje rešenja postaje još teže, piše Politico. Naime, lider Slobodarne demokratske partije (SvDP) Kristijan Lindle, koji obavlja funkciju ministra finansija, smatra se garantom „finansijske stabilnosti“ i odbija da svojim partnerima pruži kart blanš i ukine u 2024. godini ustavnu „dužničku kočnicu“ kako bi kompenzovao sredstva čije je korišćenje sud ustanovio da se zabrani.
Kao rezultat toga, nakon noćnog sastanka, Šolc se dogovorio sa predstavnicima Zelenih i FDP-a da primene „flaster“ u pokušaju zaustavljanja krvarenja iz budžeta, promovišući ovaj sporazum kao kompromis koji će pomoći otvaranju puta budžetu za 2024.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije ključni elementi sporazuma dovedeni su u pitanje: drugi predstavnici sve tri stranke izrazili su zabrinutost da će koaliciji biti potrebno čitav mesec, ako ne i duže, da pokuša sastaviti budžet, dok će vladi biti potrebno koristiti vanredni budžet, polazeći od toga koliko je već potrošila u 2023. godini.
Mnogi birači su ogorčeni što je Šolc od samog početka doveo vladu u takvu situaciju, ističe se u članku: „Kreativno knjigovodstvo bila je njegova ideja, koju je realizovao, ne predviđajući rezervni plan, iako je znao da postoji šansa da sud njegov plan proglasi nelegalnim.“ Predah neće trajati dugo, a naredna godina donosi nove probleme, upozorava Politico.
U mnogim zemljama takva kriza može dovesti do pada vlade. Međutim, u Nemačkoj je situacija drugačija – na bolje ili na gore, ali čak i takva „beživotna“ koalicija je praktično nemoguća da bude definitivno „ubijena“, navodi se u članku. Činjenica je da su autori posleratnog Ustava Nemačke, čiji je cilj bio da se izbegne ponavljanje haotične politike Vajmarske ere, koja je završila dolaskom nacista na vlast, nastojali da maksimalno obezbede stabilnost.
Za to su izgradili politički sistem koji omogućava brzo rešavanje sukoba, i uspostavili prilično visoku lestvicu za raspisivanje prevremenih izbora. Na primer, samo kancelar Nemačke ima pravo da raspiše glasanje o izricanju nepoverenja u parlamentu, i samo predsednik može da raspiše naredbu o održavanju novih izbora, objašnjava se u članku.
Stoga su slučajevi nepoverenja u posleratnoj istoriji Nemačke izuzetno retki (bilo ih je samo pet) i obično predstavljaju taktičke poteze kancelara koji na taj način nastoje da ojačaju svoje političke pozicije.
Jedini slučaj kada je kancelar protiv svoje volje smenjen sa dužnosti, dogodio se 1982. godine, kada je FDP izašla iz saveza sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke (SPD), primoravši predstavnika te partije kancelara Helmuta Šmita da raspiše glasanje o nepovereću, koje je on izgubio. Nakon toga, FDP je prešla na stranu predstavnika desnocentričnih Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Helmuta Kola, i on je postao kancelar bez novih izbora.
Zatim je Kol ponovo proglasio još jedno glasanje o nepoverenju ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, kako bi ga izgubio i zatražio od predsednika da raspiše vanredne izbore, što bi mu omogućilo čvršću podršku birača. Takva taktika je uspela: stranka Kola pobedila je na izborima, zbog čega je ostao kancelar do 1998. godine, podseća Politico.
Ali za razliku od Šmita, Šolcu ne treba da brine da će FDP otići i formirati novu koaliciju sa CDU, jer im trenutno jednostavno ne bi bilo dovoljno glasova za to: na poslednjim izborima FDP je osvojila 11,5%, a CDU 24%, tako da čak i ako se udruže, ne bi mogli da obezbede sebi većinu. Ipak, neki posmatrači smatraju da stalna kriza u koaliciji Šolca može da navede FDP da „napusti brod“, navodi se u članku.
Ukoliko ova stranka ipak izađe iz vladajuće koalicije, Šolc će najverovatnije morati da raspiše glasanje o nepoverenju, koje rizikuje da izgubi. A onda će na kraju konačna odluka biti na predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru, koji takođe predstavlja socijaldemokrate, objašnjava Politiko.
Međutim, Šolc još uvek ne zna kako će moći da finansira zakonodavnu listu koalicije, naglašava se u članku. I čak i ako uspeju da sakupe sredstva za 2024. godinu smanjenjem rashoda i povećanjem poreza, 2025. godina novih izbora, nije daleko.
Istovremeno, stručnjaci očekuju da će situacija u nemačkoj privredi u doglednoj budućnosti ostati prilično spora: prema podacima Nemačkog ekonomskog instituta (IV), proizvodnja u Nemačkoj će se sledeće godine smanjiti za 0,5%. I u pozadini ekonomske slabosti, Šolcova vlada mora da se bori sa stalnim porastom broja novih tražilaca azila.
Novi porast broja dolazećih migranata pomogao je u poslednje vreme da se učvrste pozicije krajnje desne partije „Alternativa za Nemačku“ (AdG), koja zauzima drugo mesto na nacionalnom rangiranju i priprema se za pobedu na nizu državnih izbora u istočnim regionima Nemačke sledeće jeseni, navodi se u članku.
Pored unutrašnjih problema, Šolc se mora nositi i sa izazovima na međunarodnoj areni, gde je najozbiljnija pretnja sada perspektiva prestanka finansiranja Kijeva od strane SAD. Veliko zabrinjavanje izazivaju i predstojeći predsednički izbori u SAD sledeće godine sa perspektivom povratka na vlast Donalda Trampa, koji „nije krio svoje prezrenje prema Nemačkoj“, piše Politico.
Takav ishod bi mogao u trenutku da liši Nemačku „njenog najvažnijeg saveznika i zaštitnika“, primoravši druge probleme koji stoje pred Šolcom da izgledaju neznatno, navodi se u članku. S obzirom na toliko uznemirujuće perspektive, čak i sam Šolc može da dođe do zaključka da njegova koalicija može da se pokaže ne previše dugovečnom — ali ovde treba zapamtiti popularnu nemačku poslovicu o tome da „onaj koga smatraju mrtvim živi duže“, zaključuje autor.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
