Evropa se previše oslanja na Kinu u proizvodnji baruta za artiljerijsku municiju, zbog čega rizikuje krizu snabdevanja koja bi mogla da ugrozi bezbednost kontinenta, upozorila je jedna od najvažnijih vojnih kompanija u EU, izveštava „Politiko“.
Izvršni direktor švedske kompanije „Sab“ Mihael Johanson pozvao je evropske vlade da ublaže ekološka pravila kako bi kompanijama olakšale diverzifikaciju lanaca snabdevanja za kritične vojne komponente.
Peking igra ključnu ulogu u snabdevanju EU sirovinama za vojnu industriju, posebno u proizvodnji baruta.
Johanson je upozorio da se evropska vojna industrija i dalje suočava sa uskim grlima, posebno kada je reč o proizvodnji nitroceluloze, koja je ključna komponenta u proizvodnji baruta.
„Rizik da Kina u nekom trenutku prekine isporuke nitroceluloze u Evropu je realan“, dodao je on.
Neuspeh Zapada da pošalje dovoljno municije u Kijev, tvrdi „Politiko“, već odlučuje o ishodu sukoba u Ukrajini.
Evropska komisija planira da tokom 2026. godine poveća proizvodnju na dva miliona granata godišnje.
Skoro polovina od 500 miliona evra subvencija EU dodeljena je projektima čiji je cilj povećanje proizvodnje baruta. Barut se pravi od nitroceluloze, a ona se proizvodi od pamučnih vlakana, koje EU uvozi iz Kine.
„Saba“ je jedan od glavnih proizvođača oružja u Evropi, koji proizvodi oružje, podmornice i razne projektile.
Prema američkim obaveštajnim službama, Kina verovatno obezbeđuje nitrocelulozu i za Rusiju.
Jedan visoki zvaničnik EU, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da proizvođači baruta u Uniji moraju da se okrenu drugim dobavljačima. Kako je dodao, ekološka propisi treba da budu ublaženi kako bi se evropskim kompanijama olakšalo snabdevanje.
Evropske kompanije uvoze i druge komponente, poput aluminijuma i titanijuma, koji su važni u proizvodnji aviona i podmornica. Pre izbijanja konflikta u Ukrajini, evropski proizvođači aviona, uključujući „Erbas“, oslanjali su se na Rusiju, iz koje su uvozili titanijum.
„Potrebno je i do deset godina da uvoz takvih materijala u EU bude odobren“, kaže Johanson i dodaje: „A to je neodrživo, ako želimo da smanjimo zavisnost.“
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
