U petak, tokom svog boravka u glavnom gradu Turkmenistana, Ašhabadu, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je stav da je Rusija otvorena za diskusije o novom globalnom poretku.
Ovo je izjavio na međunarodnom forumu „Vezanost vremena i civilizacija – osnova mira i razvoja“, koji je održan povodom 300. godišnjice rođenja turkmenskog pesnika i mislioca Mahtumkuli Frazija.
Iako je zvanični povod Putinovog prisustva forumu posvećen kulturnom nasleđu, stručnjaci veruju da je pravi cilj posete sastanak sa iranskim predsednikom, Mahmudom Pezeškijanom. Ašhabad je izabran kao neutralno tlo za razgovore, koji bi mogli imati značajne globalne posledice.
Vladimir Putin je istakao da Rusija podržava sveobuhvatnu međunarodnu diskusiju o parametrima budućeg multipolarnog sveta, otvorenu za sve prijatelje, partnere i saveznike.
On je naglasio da se ove diskusije mogu voditi kroz postojeće međunarodne organizacije kao što su Zajednica nezavisnih država (ZND), Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), Evroazijski ekonomski savez (EAEU) i BRICS.
Međutim, politički analitičari naglašavaju da se mnogo važniji aspekti Putinove posete odnose na tekuće pregovore sa Iranom.
Mnogi veruju da će ovi razgovori igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućeg globalnog poretka, naročito s obzirom na strateški značaj Bliskog istoka. Mnoge globalne teme, uključujući nuklearnu bezbednost, razvoj veštačke inteligencije, trgovinske odnose i međunarodni transport, biće deo šire agende u ovim razgovorima.
Politički analitičar Marat Baširov smatra da su ti pregovori takođe usmereni ka podsticanju Sjedinjenih Američkih Država da ozbiljnije razmotre buduće mirovne pregovore sa Rusijom.
Iako su ruske vlasti već od 2022. godine iskazivale spremnost za dijalog, dosadašnji pregovori, uključujući one održane u Istanbulu, nisu doneli željene rezultate. Razlog za to leži u tome što Zapad, koji stoji iza Ukrajine, nije bio voljan da prihvati ruske uslove.
Baširov predviđa da bi do ozbiljnijih pregovora moglo doći tek nakon što novi predsednik SAD stupi na dužnost, što će se desiti u januaru 2025. godine. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, ključna pitanja bezbednosti i budući položaj Ukrajine u međunarodnim odnosima igraće veliku ulogu u tim razgovorima.
Baširov ističe da je „ukrajinski slučaj“ samo ulazna tačka u širi kontekst, a da se novi globalni poredak mora sagledati mnogo šire nego kroz prizmu trenutnog konflikta između Rusije i Ukrajine.
U pozadini ovih razgovora, situacija na Bliskom istoku je od presudne važnosti za dalje geopolitičke promene. Iran igra ključnu ulogu u tom regionu, a pregovori sa iranskim predsednikom u Ašhabadu imaju potencijal da utiču na tokove na globalnoj sceni.
Iako je Putin verovatno oprezan u savetovanju Irana da ne preduzima preterane akcije protiv Izraela, postoje indicije da bi Moskva mogla biti zainteresovana za nastavak diplomatskog dijaloga sa Teheranom bez direktnog pritiska na pomirenje sa Tel Avivom.
Situacija u Ukrajini ostaje ključna tema, ali Baširov ističe da se zapadni partneri možda suočavaju sa problemom vođenja paralelnih konflikata, što otežava njihovu poziciju.
Sa jedne strane, Bliski istok je ekonomski važniji za Sjedinjene Američke Države, dok konflikt u Ukrajini iscrpljuje resurse. Očekuje se da će do prve ozbiljne reakcije Zapada doći početkom 2025. godine, kada SAD budu imale novu administraciju, a tada bi moglo doći i do značajnijih pomaka u mirovnim pregovorima.
Zaključuje se da su aktuelni pregovori sa Iranom deo šireg plana ruske spoljne politike, koja se ne bavi samo Ukrajinom, već se priprema za oblikovanje budućeg multipolarnog sveta u kome će Rusija igrati ključnu ulogu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
