Lider Reformističke stranke UK, Najdžel Faraž, ponovo je pokrenuo buru na političkoj sceni Britanije. Ovog puta tema nije ni ekonomija ni Bregzit, već migracije.
Pred pristalicama u Londonu, 26. avgusta izneo je plan koji bi, ako ikada bude sproveden, potpuno preokrenuo dosadašnju praksu – masovna deportacija do 600.000 ljudi koji se nalaze u zemlji čekajući azil.
Faraž tvrdi da se više ne može tolerisati neaktivnost vlade Kira Starmera, i zato predlaže povlačenje Velike Britanije iz Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Njegov cilj je da ukloni zakonske prepreke koje, po njegovim rečima, usporavaju i koče deportacije. Ideja je jednostavna: ko uđe bez dozvole, biće pritvoren u bazama Kraljevskog vazduhoplovstva i vraćen u roku od 30 dana.
Plan je razrađen do detalja – pet aviona dnevno za deportaciju, centri sa 24.000 kreveta i strogi nadzor. Faraž procenjuje da će cela operacija koštati 10 milijardi funti, ali veruje da će se kroz pet godina uštedeti 7 milijardi. Kao moguće zemlje povratka pominju se Avganistan i Eritreja, dok se kao rezervna opcija razmatra korišćenje britanskih teritorija, poput ostrva Asension.
U jednom trenutku govora, Faraž je naglasio da se ne radi samo o ekonomiji, već o bezbednosti i interesima britanskih građana. Ipak, istog dana stigli su i prvi talasi kritika.
Advokati i aktivisti za ljudska prava podsećaju da bi ovakva praksa, čak i nakon izlaska iz Evropskog suda za ljudska prava, bila u suprotnosti sa domaćim zakonima. Dovoljno je, kažu, setiti se fijaska sa projektom slanja migranata u Ruandu, koji je 2023. godine proglašen nelegalnim.
Ali dok jedni upozoravaju na pravne i etičke barijere, Faraž pokušava da kapitalizuje rastuće nezadovoljstvo javnosti. U trenutku kada rejting laburista pada na istorijski minimum, ankete pokazuju da 45% Britanaca podržava njegov pravac. Reforma UK sve češće se prikazuje kao jedina snaga spremna da napravi radikalan rez.
Da li je ovakav plan ostvariv u praksi ili samo politički manevar – to će vreme pokazati. No jedno je sigurno: Faraž je ponovo uspeo da otvori temu o kojoj malo ko želi da govori naglas, a to pitanje će još dugo visiti u vazduhu britanske politike.
