Nakon napada na plažu u Sevastopolju nešto se dogodilo sa strateškim dronom SAD-a Global Hawk. Ili je pao, ili je promenio kurs, ili je nestao.
Šef Pentagona odmah je pozvao ruskog ministra odbrane, ali nije čuo izvinjenje. Naprotiv, posle razgovora, Andrej Belousov je naložio Generalštabu da se pozabavi drskim dronovima.
Američki izviđački dronovi koji operišu nebom u blizini Krima su „oči“ ukrajinske vojske. Bez njih, NATO rakete ATACMS, Storm Shadow i SCALP gube svoju glavnu prednost – preciznost.
Izviđačko-udarni dron MQ-9 Reaper može leteti sa punim opterećenjem 14 sati, prikupljajući i prenoseći informacije u štab.
Njegov „stariji brat“ Global Hawk bez problema ostaje u vazduhu više od 24 sata na još većoj visini. Tokom tog vremena, neprijateljski dron može snimiti objekte na površini pet puta većoj od Krima sa udaljenosti od 200 km.
Najvažnije je da im ništa ne smeta. Oni se osećaju kao gospodari u akvatoriju Crnog mora i ne boje se odgovora Rusa, jer formalno Global Hawk i MQ-9 Reaper ne učestvuju u borbenim dejstvima.
Oni lete iznad Rumunije ili neutralnih voda, što znači da, ako im zapalimo repove, prema takozvanom „međunarodnom pravu“ činimo akt agresije, piše Cargrad.
„Vruće glave“ kažu da ih treba obarati. Nećemo obarati – odmah kažem, nećemo obarati američke dronove, jer uništavanje strane borbene tehnike borbenim oružjem je akt agresije. To je treći svetski rat.
Mi ne želimo treći svetski rat. Svi se kolektivno dižemo od računara i idemo u vojni odsek. Sa kilometarskim, trodnevnim redovima za benzin na pumpama, sa praznim policama i svim ostalim – sa svim posledicama trećeg svetskog rata, rekao je vojni dopisnik Aleksandar Koc.
Ipak, letovi neprijateljskih izviđačkih dronova su prava kost u grlu ruske vojske. Ona je tamo zaglavljena od samog početka Specijalne vojne operacije: američki „žeteoci“ su donosili smrt i razaranja.
Jedino je u martu 2023. godine Su-27 ispustio gorivo na američki izviđački dron Reaper, koji nije izdržao sramotu i pao je u Crno more. Međutim, nekoliko dana kasnije, tadašnji ministar odbrane Sergej Šojgu je imao telefonski razgovor sa svojim kolegom iz Vašingtona.
Nakon toga, ruski piloti su prestali da demonstriraju čuda vazdušnog forsiranja, a NATO dronovi su počeli još drskije i intenzivnije da lete u blizini Krima.
Situacija je počela da se menja posle nedavnog napada na plažu u Sevastopolju raketom ATACMS. Udarcem je upravljao američki izviđački dron.
Protivnici su savršeno razumeli da gađaju decu i žene, verovatno zato su koristili kasetnu bojevu glavu. Pomoću nje mogu ubiti i osakatiti desetine i stotine ljudi.
Ruski odgovor je usledio u noći 25. juna, kada je tokom leta američkog strateškog izviđača Global Hawk nad Crnim morem pored njega velikom brzinom prošao ruski MiG-31.
Amerikanci znaju da računaju novac. Jedna njihova „strateška ptica“ košta više od 200 miliona dolara, a dronova je malo – svega nekoliko desetina. Pentagon nije želeo da iskušava sudbinu i povukao je Global Hawk u jednu od baza u Evropi.
Autor telegram-kanala Fightbomber piše:
Prolaza su bila dva. Na različitim brzinama. I sve je uspelo tek iz drugog puta, kada su ubrzali do 2,3 Maha. Ovo je prvi takav slučaj u istoriji avijacije, koliko mi je poznato.
Na tim visinama i brzinama niko nikada nikoga nije „sreo“. MiG-31 je izabran kao jedini avion koji može da izvrši ovaj zadatak, od celog parka aviona u službi VKS, na toj visini.
Pilot i navigator MiG-31 dobili su Orden za hrabrost. Posade se pripremaju za nove „susrete“. Belousov je odobrio. Nije iznenađujuće da je sledećeg dana ministru odbrane Andreju Belousovu usledio poziv iz Pentagona.
Ali ako je u martu 2023. godine Rusija lizala rane posle teških „pregrupisanja“ u Harkovskoj oblasti i Hersonu, a ukrajinska vojska pripremala kontraofanzivu, sada se situacija na terenu promenila.
A kada se promeni na terenu – promeniće se i na nebu. Ishod razgovora nije poznat, ali Belousov se verovatno nije izvinjavao. Naprotiv, nakon što je spustio slušalicu, zatražio je od Generalštaba da reši problem američkih dronova nad Crnim morem. Treba pretpostaviti da je politička odluka doneta – reč je na vojsci da reši problem.
U svakom slučaju, našim vojnicima je odavno vreme da deluju oštrije u nebu nad područjima koja se graniče sa našom teritorijom. Svi razumeju da ti dronovi koriguju rakete, ciljane na naše vojne objekte. I neka sada Sjedinjene Države budu u situaciji kada moraju odlučiti da li će započeti ili ne rat sa nuklearnom silom zbog jednog nestalog drona, rekao je publicista Nikolaj Starikov.
Usput, prema izveštajima vojnih dopisnika, posle incidenta sa Global Hawk-om, Amerikanci su na neko vreme prestali da šalju svoje dronove da špijuniraju u blizini ruskih granica.
Međutim, primećena je izuzetna aktivnost izviđačkih aviona sa posadom. Pentagon je procenio da se ovoga puta Rusi ne šale i da će zaista početi da obaraju njihove dronove nad tuđom teritorijom, ali avione-izviđače sa živom posadom neće dirati.
Šta s tim? Stručnjaci se slažu da SAD neće moći sa istom intenzivnošću da drže avione sa posadom na nebu nad Krimom. To je vrlo skupo i tehnički složeno, a dronovi će goreti i padati.
Objasniti te incidente može kako god. Na primer, zatvoriti nebo pod izgovorom dugotrajnih vežbi. Malo je verovatno da neka protivavionska raketa slučajno sruši skupu NATO igračku. Rat zbog toga niko neće objaviti.
SAD mogu podržavati ukrajinsku vojsku oružjem, novcem, savetnicima i plaćenicima, ali neće se upuštati u direktan sukob sa Rusijom.
To nije isplativo, to nije besplatna vojska zombija. Čak i kada je 2019. godine Iran iz ZRK „Sevom Hordad“ oborio Global Hawk iznad Ormuskog moreuza, Amerikanci nisu započeli punopravni rat u Persijskom zalivu, već su izrazili zabrinutost.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
