Pol Kreg Roberts: Potrebni su nam veliki istoričari poput Dejvida Irvinga – naše znanje o Drugom svetkom ratu je potpuno pogrešno
“Istorija Drugog svetskog rata nije tačna… ona glorifikuje pobednike i demonizuje poražene… Irvingova istorija je daleko preciznija nego ona koja je napisana od strane sudskih istoričara… koji su se udružili sa Cionistima kako bi oklevetali i demonizovali najboljeg istoričara našeg vremena.“
Ron Unz je jedan od najboljih ljudi našeg vremena. On traga za istinom i podržava druge koji čine to isto. On brani Dejvida Irvinga, najboljeg istoričara 20. veka.
Cionisti su klevetama uništili život Dejvidu Irvingu, jer je on objavio pismo bivšeg kancelara Nemačke, Hitlerovog prethodnika, Vinstonu Čerčilu, pismo koje je Irving pronašao u dosijeu američkog izdavača o istoriji ratovanja Vinstona Čerčila, i čije je javno objavljivanje izdavač sprečio.
Bivši kancelar Nemačke, koji je pobegao od nacista i živeo u Engleskoj, pisao je Čerčilu da su dvojica Hitlerovih finansijera bili Jevreji koji su rukovodili dvema najvećim bankama u Nemačkoj. Jedan je bio cionistički lider. To pismo postoji, i nema razloga da se sumnja u njegovu časnost. Međutim, zbog objavljivanja tako značajnog istorijskog dokumenta, Irving je obeležen zloglasnom propagandnom kampanjom kao “antisemita“ i da “poriče holokaust.“
Irving je jednostavno mislio da je istoričar.
Još jedna Irvinova časnost, ona koja ga je uništila, bila je ta da nakon 10 godina istraživanja nije mogao pronaći jedan dokument koji je pružao dokaz za tvrdnju da je Hitler lično sproveo holokaust ili da je čak i znao za to. Irvin je pronašao i izvestio o dokumentima u kojima Hitler izdaje naređenja koja zabranjuju istrebljenja Jevreja. To što je Irving tragao za istinom ne čini ga Hitlerovim braniocem.
Irving nije rekao da nije bilo holokausta, samo da su se neke stvari dogodile u vladama, baš kao što to rade i u policiji, o čemu nadležni nisu informisani. Zasigurno znam da su se neke stvari dogodile tokom Reganove administracije, a o kojima predsednik nije znao ništa.
Istorija Drugog svetskog rata nije tačna. Napisana je na način koji služi interesima onih koji prevladavaju. Glorifikuje pobednike a demonizuje poražene. Kao što kaže stara izreka, pobednici pišu istoriju. Drugim rečima, istorija služi samo ličnim intresima, nije tačna. Irvingova istorija je daleko preciznija od one koja je napisana od strane sudskih istoričara. Shodno tome, sudski istoričari su se udružili sa Cionistima kako bi oklevetali i demonizovali najboljeg istoričara našeg vremena.
Dva Irvingova predavanja koja je Ron Unz zabeležio su vredna pažnje. Irving objašnjava zašto je istorija koja je napisana od strane profesora u suštini netačna i zašto su ispravna izlaganja neprihvatljiva za izdavače i vladajuću klasu.
Ratovi su veliki proizvođači laži jer je propaganda neophodna da bi se vojnici motivisali da se bore i da bi osigurali da stanovništvo prihvati teškoće koje su povezane sa tim. Korišćenje istorije kao propagande nas sprečava da učimo iz istorije. Stoga, nastavljamo da pravimo iste greške.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
