Tekst Pol Krejg Robertsa bavi se ključnim izazovima i dilemama u vezi sa mogućnostima sprovođenja politike Donalda Trampa nakon njegove izborne pobede.
Roberts upozorava da se Tramp suočava s ozbiljnim preprekama zbog strukture vlasti, političkih protivnika i nedoslednosti u izboru ključnih saradnika.
Problemi sa imenovanjima i postavkama u administraciji
Trampova tranziciona administracija, prema Robertsovom mišljenju, suočava se s ozbiljnim izazovima u imenovanju 1.200 ključnih pozicija koje zahtevaju odobrenje Senata.
Roberts smatra da nedostatak poznatih kadrova u Trampovom timu otvara prostor za infiltraciju ljudi iz establišmenta koji neće podržavati njegovu agendu.
Među ključnim imenovanjima Roberts ističe:
- Elisa Stefanik, kao ambasadorka pri UN, za koju kaže da je ratoborna prema Rusiji i lojalna izraelskim interesima.
- Majk Volc, kao savetnik za nacionalnu bezbednost, koji podržava sankcije Rusiji i produžavanje rata u Ukrajini.
- Marko Rubio, kao državni sekretar, označen kao zagovornik ratnih politika.
- Pit Hegset, ministar odbrane, čiji tradicionalistički pristup vojsci dolazi uz sklonost verovanju zvaničnim narativima o američkim neprijateljima.
Roberts navodi da je Trampova taktika postavljanja ratobornih figura pogrešna jer bi mogla dodatno otežati pregovore sa zemljama poput Rusije, Kine i Irana.
Uticaj establišmenta i gubitak saveznika
Jedan od ključnih problema koji Roberts naglašava jeste uticaj farmaceutske industrije i drugih lobija na odluke o potencijalnim saradnicima poput Roberta F. Kenedija Mlađeg i Elona Maska.
Dok je Kenedi prvobitno viđen kao ključna figura za reforme u oblasti zdravstva i farmacije, Roberts tvrdi da će mu uloga biti svedena na prikupljanje podataka o vakcinama, što je, prema njemu, rezultat pritisaka velikih korporacija.
Slično tome, Maskova uloga u restrukturiranju birokratije kroz novoformirano Ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE) smatra se simboličnom, bez stvarne izvršne moći.
Problemi sa granicom i unutrašnja opozicija
Trampov fokus na kontrolu granica naišao je na oštru opoziciju demokratskih guvernera poput Gevina Njusoma (Kalifornija), Džej Bi Pritckera (Ilinois) i More Hili (Masačusets), koji otvoreno sabotiraju njegovu agendu.
Roberts naglašava da ove države aktivno podržavaju imigraciju bez obzira na federalne zakone, što dodatno otežava sprovođenje Trampovih politika.
Ključna imenovanja i rizici
Posebno zabrinjavajuće za Robertsa je imenovanje budućeg državnog tužioca. Ukoliko Tramp ne izabere nekoga ko će odlučno istražiti korupciju, slučaj Hantera Bajdena, ili zavere protiv njega, Roberts smatra da će administracija biti ugušena već na početku.
Takođe, postavlja pitanje da li Tramp ima volje i kapaciteta da se ponovo suoči sa pritiscima sličnim onima iz svog prvog mandata.
Roberts zaključuje da Tramp, uprkos svojoj pobedi, možda neće uspeti da se izbori sa moćnim establišmentom.
Njegova nesposobnost da postavi lojalne saradnike, otpor demokrata i uticaj neokonzervativaca dovode u pitanje njegovu sposobnost da zaista obnovi Ameriku. Štaviše, postoji rizik da će Tramp, zbog kompromisa, postati deo establišmenta protiv kojeg se bori.
Širi kontekst
Ovaj članak odražava skeptičan stav prema mogućnosti da se Amerika pod Trampom distancira od hegemonističke politike i unutrašnje korupcije.
Robertsova analiza ukazuje na duboko ukorenjene probleme u američkom političkom sistemu, uključujući neprestanu težnju establišmenta da kontroliše i neutralizuje promene.
M.K (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
