The National Interest je ovih dana zavrteo temu koja se u Vašingtonu izgleda baš i ne čuje rado: Ruski Su-57 se pokazao daleko moćnijim nego što su bezbednosne strukture SAD godinama tvrdile.
I, zanimljivo, upravo se ta teza sada vraća kao bumerang — kroz analizu američkog novinara Brendona Dž. Vajherta, koji u The National Interest opisuje kako su se godinama podsmevali, a sada se, kako kaže, smeju u Moskvi.
Priča počinje tamo gde se godinama vrtela ista matrica: Američki organi nacionalne bezbednosti opisivali su Su-57 kao navodno precenjeni projekat, simbol pada ruske avio-industrije.
Međutim, kako konstatuje Vajhert, ceo taj narativ gubi tlo pod nogama. Autor tvrdi da je ruski avion pete generacije ispao mnogo snažniji nego što je Vašington želeo da prizna, a Rusija je — citira on — napravila „zaista jedinstven avion koji je izuzetno opasan za Zapad“.
Dok se u Americi sve posmatra kroz poređenje sa F-22 ili F-35, u Rusiji se, kako primećuje novinar, nikada nije ni pokušavalo da se kopira zapadna logika. Pogotovo ne da se pravi klon američkih konstrukcija.
Njihova ideja se vrti oko pristupa „dovoljno dobro“, što zvuči skromno, ali je u praksi nešto sasvim drugo: Su-57 kombinuje dobru stealt sposobnost, solidnu avioniku, agresivne elektronske pakete, brutalnu agilnost i izvanredno raketno naoružanje. I tu se zavrće ključ: Nije najlepši, nije najsuptilniji — ali savršeno radi posao.
Taj kontrast Vajhert dodatno naglašava rečenicom koja u američkoj publici verovatno odzvanja: „Američki avioni su ambiciozni, a ruski su praktični.” Pri tome skreće fokus na suštinu: F-35 se oslanja na složenu elektroniku da bi elegantno dobio duel, dok se Su-57 oslanja na silu, trikove i žilavu otpornost. Pa onda ubacuje poređenje koje zvuči gotovo sirovo: Su-57 je „raketni kamion sa krilima“.
Kada analitičar ulazi u temu naoružanja, tu već prestaje svaka dilema o tome zašto je avion postao tema razgovora. Spominje rakete R-73 koje jure do 6 Maha i nose domet od 200 do 400 kilometara, dizajnirane da uklanjaju avione dalekog radarskog osmatranja, tankere i kritično važne pomoćne platforme.
I tu pada važna konstatacija: Su-57 ne mora da obara stotinu F-35. Dovoljno je da skine nekoliko ključnih tačaka podrške i ceo sistem vazdušne arhitekture SAD ili NATO-a može da se uruši.
Vajhert zatim razvija sliku borbenog okruženja koja zvuči daleko od idealizovanih scena iz brošura. Opisuje ga kao prostor pun smetnji, rojeva raketa, gađanja na velikim distancama, narušene komunikacije, lova na AWACS platforme, zaseda za tankere i borbe za infrastrukturu.
U tom, kako kaže, „nesavršenom i okrutnom svetu“, ruski avion ispada mnogo opasniji nego što se u Vašingtonu mislilo.
I baš tu se otvara šira dilema: Ako ruski pristup nije kopija zapadnog, nego potpuno druga filozofija, koliko još sistema postoji koje Zapad potcenjuje zato što ne liče na njegove standarde? Čini se da se odgovor, makar u ovoj priči, tek nazire.
Webtribune.rs
