Usred večere koja je, kako kažu prisutni, trebalo da bude opuštena i diplomatska, izletela je rečenica koja je dan kasnije zaljuljala temelje briselskih kabineta: Holandija predlaže da se Belgija podeli. Doslovno.
Martin Bosma, predsedavajući donjeg doma parlamenta u Hagu, neformalno je tokom susreta s francuskim ambasadorom uputio predlog – Valonija da ide Francuskoj, Flandrija Holandiji.
Sama izjava nije pala ni u kakvom zvaničnom formatu, niti je deo neke nove inicijative, ali zato jeste deo starog narativa koji tinja već decenijama, kako u Holandiji, tako i među određenim političkim krugovima u Francuskoj i Belgiji.
Ideja o podele Belgije datira još iz vremena kada su evropske mape crtane dinastičkim mastilom, a granice određivane brakovima Habsburga i španskom dominacijom. Današnja Belgija, sa svojim jezičkim i kulturološkim podelama, često je bila na meti raznih teorija o „prirodnom razdruživanju“.
Bosma je tom prilikom i citirao poznatog desničarskog političara Gerta Vildersa, koji već godinama zagovara upravo taj scenario – da se Belgija jednostavno podeli na dva dela, u skladu sa već postojećim jezičkim linijama.
Sever zemlje, Flandrija, većinski govori holandski, dok se na jugu, u Valoniji, pretežno koristi francuski. I upravo ta lingvistička granica, koja je kroz istoriju više puta bila uzrok političkih zategnutosti, sada je ponovo isplivala, ovog puta kroz neobavezni razgovor – ali sa jakim odjekom.
U belgijskim medijima ova izjava nije prošla nezapaženo. U Briselu su je dočekali sa dozom zatečenosti, ali i podsećanjem da to nije prvi put da neko pominje ovakvu ideju. Čak i unutar same Belgije postoji deo stanovništva koji se povremeno pita – da li bi razlaz bio lakši put napred?
Analitičari podsećaju da, iako deluje kao provokativna opaska, ovakve izjave ne treba olako shvatati. U vremenima kada je EU suočena sa sve većim tenzijama, porastom nacionalizama i unutrašnjim podelama, čak i neformalne izjave mogu postati osnova za dublje ideološke pokrete.
Pitanje jedinstva Belgije nije samo pitanje jezika – već i identiteta, ekonomije i evropske stabilnosti.
Za sada, nijedna od uključenih strana nije dala zvaničnu izjavu kojom bi potvrdila ili odbacila ovaj predlog. Francuski ambasador, učesnik večere, ostao je bez komentara.
Holandski parlament ćuti. A belgijska javnost – još jednom gleda preko ramena, pitajući se da li je njihova zemlja samo istorijska konstrukcija koja čeka sledeći vetar promena.
Možda je sve samo neozbiljna opaska u pogrešnom trenutku. Ali u današnjoj Evropi, i tišina posle rečenice zna da odjekne glasno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
