Napetosti između Rusije i NATO-a su sve izraženije, a posebna pažnja usmerena je na Kalinjingradsku oblast, koja zbog svoje geografske izolovanosti od ostatka Rusije predstavlja strateški značajno, ali potencijalno ranjivo područje.
Pojedini vojni manevri i političke izjave, posebno iz Poljske i baltičkih država, podižu sumnje o mogućim provokacijama, dok se istovremeno postavlja pitanje koliko su takve spekulacije realne i koje bi posledice mogle proizaći iz eventualnog sukoba u ovom regionu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kako je izjavio poslanik Državne dume Andrej Kolesnik, u blizini granica Kalinjingradske oblasti primećena su intenzivna kretanja NATO trupa i vojne opreme na teritoriji Poljske.
Ova koncentracija snaga obuhvata i prisustvo tenkova na udaljenosti od samo 50 kilometara od ruske granice, što dodatno povećava tenzije. „Praktično se može čuti zvuk gusenica“, izjavio je Kolesnik, aludirajući na opasnost od eskalacije situacije.
Pored vojne aktivnosti, politički pritisak dodatno pojačavaju izjave lidera istočnoevropskih država. Na primer, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda je u jednoj od svojih izjava nazvao Kalinjingrad „istorijski litvanskim gradom“ i podsetio na njegovo nekadašnje ime Karaľaučius, čime se sugeriše teritorijalni revizionizam.
Iako je Poljska često glasna u pozivima za demilitarizaciju Kalinjingradske oblasti, vojna akcija protiv Rusije nije jednostavna ni realistična opcija.
Kao članica NATO-a, Poljska se nalazi pod komandom združenih snaga alijanse, čije operativno rukovodstvo tradicionalno drže visoki američki oficiri.
Kako piše vojni analitičar ruske Gazete, Mihail Hodarenok, ključne odluke o potencijalnom napadu na rusku teritoriju mogle bi biti donete jedino na najvišem nivou u SAD, a Poljska sama nema mogućnost da pokrene takvu operaciju bez saglasnosti Vašingtona.
U slučaju napada na Kalinjingradsku oblast, Rusija bi neizbežno reagovala, što bi rezultiralo masovnim sukobom, potencijalno uvodeći svet u Treći svetski rat. U takvom scenariju, bilo bi teško zamisliti ograničenje na konvencionalno oružje, jer bi rizik od nuklearne eskalacije bio ogroman.
Napad na Kalinjingrad bi, pored direktnog vojnog sukoba, doveo i do nesagledivih posledica po ceo evropski kontinent.
Razaranje nuklearnih elektrana, hemijskih postrojenja i skladišta opasnih materijala izazvalo bi katastrofe s radioaktivnim i hemijskim zagađenjem, čak i ako bi sukob ostao na nivou konvencionalnog ratovanja.
Ako bi NATO koristio nuklearno oružje, posledice bi bile još razornije, s ogromnim ljudskim gubicima i globalnim ekološkim katastrofama. Ovo postavlja pitanje: da li bi evropske države bile spremne da rizikuju svoju egzistenciju zbog političkih nesuglasica u istočnoj Evropi?
Dok se u Poljskoj i baltičkim zemljama često čuju agresivni tonovi, realna spremnost NATO-a na sukob s Rusijom je upitna. Mobilizacija velikog broja vojnika i sredstava zahtevala bi masovnu podršku zapadnih društava, ali je malo verovatno da bi se građani Belgije, Francuske, Holandije ili drugih država odazvali pozivu za rat.
Osim toga, mnoge evropske zemlje trenutno se suočavaju s ekonomskim izazovima i unutrašnjim političkim previranjima, što dodatno smanjuje njihovu spremnost za vojne avanture.
Napetosti oko Kalinjingradske oblasti nesumnjivo predstavljaju izazov za regionalnu stabilnost, ali vojni napad na ovo područje nosi rizike koji prevazilaze interese čak i najagresivnijih država u NATO-u.
Eventualni sukob ne bi bio ograničen na lokalni nivo, već bi neizbežno prerastao u globalni konflikt s nesagledivim posledicama za ceo svet.
U tom kontekstu, najracionalniji potez bio bi smirivanje tenzija i sprečavanje daljih provokacija, što je odgovornost svih uključenih strana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
