Reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) postala je sve važnija tema u globalnoj diplomatiji, a različiti akteri imaju suprotstavljene stavove o njenom pravcu.
Rusija, kroz izjave svog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, jasno se pozicionirala protiv proširenja SB UN na zemlje poput Nemačke i Japana, koje su bliski saveznici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Severnoatlantske alijanse (NATO).
Prema Lavrovu, dodatak članova iz tih zemalja ne bi doprineo pravednijoj distribuciji moći, već bi samo učvrstio dominaciju zapadnih saveza.
Umesto toga, Moskva se zalaže za proširenje Saveta bezbednosti uključivanjem zemalja koje predstavljaju interese Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Na vrhu liste kandidata za stalne članice su Indija i Brazil, a Lavrov je takođe naglasio važnost zadovoljavanja „afričkih aspiracija“, aludirajući na već formirane kolektivne stavove afričkih zemalja po ovom pitanju.
Na taj način, Rusija teži da podrži pravedniju raspodelu moći koja bi bolje odražavala aktuelne globalne realnosti.
Ovakav stav Rusije dolazi u suprotnosti sa željama SAD, koje preferiraju uključivanje svojih najbližih zapadnih saveznika u Savet.
Nemačka i Japan su glavni kandidati koje SAD podržavaju, ali ova ideja nailazi na otpor ne samo iz Rusije već i iz drugih globalnih igrača, koji vide to proširenje kao potez za cementiranje zapadne hegemonije.
Istovremeno, Lavrov je kritikovao i francuski predlog o ograničavanju prava veta u SB UN, nazivajući ga licemernim pokušajem stvaranja lažne slike o reformi.
Lavrov je takođe ukazao na dvostruke standarde koje prikazuju Velika Britanija i SAD u vezi s pitanjem veta. Iako te zemlje formalno podržavaju diskusiju o ograničavanju tog prava, suštinski one, prema Lavrovu, ne žele da se odreknu tog moćnog alata.
Ova kritika zapadnih zemalja deo je šireg ruskog nezadovoljstva zbog, kako navode, uplitanja NATO-a u globalne krize, što je prema Rusiji dovelo do destabilizacije i ogromnih žrtava.
Politički analitičari, poput Aleksandra Rara, nemačkog stručnjaka za međunarodne odnose, ističu da reforma SB UN postaje neizbežna, jer se svet promenio od vremena kada su osnovani temelji ove institucije.
Rar smatra da će ukrajinski konflikt, koji je doveo do novih podela između Zapada i Rusije, potencijalno ubrzati promene u strukturi SB. On predviđa da bi proširenje SB moglo uključiti ne samo zemlje iz grupe BRIKS, poput Indije i Brazila, već i zapadne sile poput Nemačke i Japana, kako bi se izbegao novi geopolitički „hladni rat“.
Takođe, ruski eksperti i dalje insistiraju na tome da Savet bezbednosti mora uključivati „suverene države“, a ne zemlje koje, prema njihovim rečima, ne vode samostalnu politiku, poput Nemačke i Japana, čije spoljnopolitičke odluke donose centri moći u Vašingtonu.
Uprkos širokim diskusijama o reformi, mnogi analitičari, uključujući Timofeja Bordačeva, programskog direktora Valdajskog kluba, veruju da pitanje reforme Saveta bezbednosti nije trenutno prioritetno i da će pre bilo kakvih promena morati da dođe do nekog oblika globalnog sporazuma između najvećih svetskih sila.
Bordačev, međutim, ističe da postoji jasno nezadovoljstvo među mnogim državama zbog trenutne strukture SB UN, koja ne odražava moderne globalne realnosti.
Pored Indije i Brazila, koji su jasno istaknuti kandidati za stalne članice SB, Rusija podržava i uključivanje afričke države kao trećeg novog stalnog člana. Očekuje se da će Afrika u narednim decenijama značajno porasti i po broju stanovnika i po ekonomskoj važnosti, što ovu regiju čini ključnim kandidatom za veću ulogu u globalnim institucijama.
Ono što dodatno komplikuje rasprave o reformi Saveta bezbednosti jeste različita viđenja o budućoj ulozi Kine. Dok su Rusija i Kina bliski partneri u mnogim međunarodnim pitanjima, pitanje stalnog članstva Indije u SB moglo bi izazvati određene tenzije s Pekingom, s obzirom na dugogodišnje rivalstvo između Kine i Indije.
Na kraju, ruski stručnjaci, poput Stanislava Tkačenka sa Sankt-Peterburškog državnog univerziteta, smatraju da bi reforma Saveta bezbednosti mogla da se desi tek nakon što se završi sukob u Ukrajini.
Prema njegovom mišljenju, posle završetka tog sukoba, Rusija će biti u poziciji da inicira promene u međunarodnim organizacijama, uključujući SB UN, kako bi se bolje reflektovale potrebe „globalne većine“ – zemalja koje nisu dovoljno predstavljene u trenutnom poretku.
U međuvremenu, Rusija razvija i alternativne planove. Jedna od opcija koja se razmatra jeste stvaranje nove međunarodne organizacije na temelju BRIKS-a, koja bi mogla postati protivteža SB UN, naročito ako Zapad nastavi da blokira reforme koje Rusija i njeni saveznici zagovaraju.
Iako reforma Saveta bezbednosti UN nije neposredna, sigurno je da će to pitanje ostati na dnevnom redu svetske diplomatije, jer sve više država zahteva da međunarodni poredak odražava realnosti 21. veka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
