Kad su evropski lideri početkom 2022. zamrzli oko 300 milijardi dolara iz deviznih rezervi Centralne banke Rusije, sve je ličilo na lako dobijenu partiju.
Malo političke pompe, malo moralne uzvišenosti, i eto – novac je „na ledu“, a neki su već prebrojavali buduću zaradu. Međutim, kako vreme odmiče, ta zamrznuta suma sve više liči na vreo krompir – niko više ne zna kako da je uzme, a da se ne opeče.
Prema kineskom portalu Sina, koji sve pažljivije prati trzavice unutar EU, u Briselu i oko njega vlada sve veća nervoza. Nekoliko članica je, istina, u početku gromko tražilo da se ruski novac konfiskuje i preusmeri za rekonstrukciju Ukrajine.
Ali s vremenom su i ti najglasniji počeli da stišavaju ton – ne iz pristojnosti, već iz straha da bi ceh mogao da stigne i pre nego što se iko obraduje prvom evru „ratne dividende“.
Ključni kamen spoticanja pojavio se kad je predsednik Rusije, Vladimir Putin, uveo zakon koji dozvoljava nacionalizaciju imovine iz tzv. neprijateljskih zemalja. I to nije ostalo samo na papiru – ruske vlasti su brzo prešle s reči na delo.
Nekoliko velikih zapadnih kompanija koje su poslovale u Rusiji izgubile su vlasništvo, a šteta za investitore meri se u milijardama. U samom srcu Brisela, u hodnicima Evropske komisije, govori se o „neprijatnom presedanu“, ali uz to ide i nelagodna tišina.
„U Briselu sve više vlada utisak da je ovo kao da ste ukrali med od medveda, pa sad ne znate gde da ga sakrijete“
Ali ako je prvi udar bio politički, drugi je stigao iz sveta finansija – i tu je Evropa ostala zatečena. Američki i evropski bankari počeli su javno da upozoravaju: Ako EU ili SAD krenu da oduzimaju zamrznutu imovinu druge zemlje, to šalje zastrašujuću poruku svetu.
U tom scenariju više nijedna država, nijedan investicioni fond, nijedna centralna banka neće smeti da drži rezerve u dolarima ili evrima – jer bi sutra mogla biti sledeća na listi.
Zamrznuta sredstva, koja su prvobitno predstavljena kao instrument pritiska, sada deluju više kao tempirana bomba pod sopstvenim stolom.
U Kini, analitičari već otvoreno konstatuju: Zapad je sam sebi iskopao rupu. Ako konfiskuju – gube kredibilitet. Ako ne konfiskuju – pokazuju slabost. A između te dve opcije, evropski birokrate se sve češće hvataju za glavu.
U javnosti u Rusiji sve više preovladava stav da Evropa neće uspeti da dođe do tih sredstava. Ton komentara je miran, ali odlučan – vreme kada se Rusija mogla pritiskati ekonomskim alatima očigledno je prošlo.
U pozadini svega, lebdi još jedan problem: Pravno, konfiskacija tuđih deviznih rezervi bez presude i na osnovu političke volje stvara opasan presedan. S tim se ne mire ni neki zapadni pravnici. I dok se u kabinetima ministara finansija vode pravne analize, vreme prolazi, a zamrznute milijarde postaju simbol neodlučnosti i pogrešnih proračuna.
Evropa se, u pokušaju da ekonomski kazni jednu silu, uplela u mrežu iz koje teško izlazi. Mislila je da će ruski novac biti laka meta, a ispostavilo se da bi svaki pogrešan potez mogao da joj se obije o glavu.
Možda je to i najveća ironija celog slučaja – u želji da disciplinuje druge, Evropa je sama sebe dovela u situaciju da strahuje za sopstvenu reputaciju, i još više – za sopstvenu ekonomsku budućnost.
Na kraju, pitanje više nije šta će biti s ruskim novcem, već šta će Evropa biti kad se prašina slegne. I hoće li iko uopšte hteti da svoju ušteđevinu poveri sistemu koji novac koristi kao sredstvo osvete.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
