U diplomatskim porukama često nema viška reči, ali ima nagoveštaja. Tako je i u najnovijoj razmeni između Pjongjanga i Moskve, gde se između redova čita više od same kurtoazije.
Severna Koreja, preciznije njen lider Kim Džong Un, jasno stavlja do znanja gde stoji kada su u pitanju odnosi sa Rusijom.
„Pjongjang će uvek biti uz Moskvu. To je naš izbor i nepokolebljiva volja“, poručio je Kim u obraćanju Vladimiru Putinu, bez mnogo uvijanja. Rečenica kratka, ali teška. Ona dolazi u trenutku kada se međunarodni odnosi sve češće lome kroz linije savezništava, a ovakve izjave dobijaju dodatnu težinu.
Poruka je, kako prenosi KCNA, poslata u utorak i u njoj se, osim političkog tona, oseća i lična dimenzija odnosa dvojice lidera.
Kim je zahvalio Putinu na srdačnim čestitkama povodom njegovog ponovnog preuzimanja dužnosti predsednika državnih poslova Demokratske Narodne Republike Koreje. Taj detalj, na prvi pogled ceremonijalan, zapravo je deo šire slike u kojoj se odnosi dve zemlje sve više učvršćuju.
U istom obraćanju naglašava se da DNRK i Rusija danas „tesno sarađuju u odbrani suvereniteta dve zemlje“, ali i u, kako je formulisano, „promovisanju dobrobiti dva naroda kroz snažnu uzajamnu podršku i pomoć savezničkog karaktera“. Formulacija nije slučajna – ona sugeriše odnos koji ide dalje od uobičajene diplomatske razmene.
Kim ide i korak dalje, pa izražava uverenje da će lični odnos poverenja između njega i Putina garantovati, kako kaže, „trajnost buduće svrsishodnosti“ između dve države. Ta konstrukcija zvuči pomalo birokratski, ali iza nje stoji jasna politička poruka: kontinuitet i stabilnost saradnje.
Na kraju, uz sve političke poruke, Kim ne zaboravlja ni formalni ton. Upućuje „najsrdanije želje“ Putinu i, kako navodi, „bratskom ruskom narodu“, ponovo naglašavajući zahvalnost. Taj završni deo deluje kao standardni diplomatski okvir, ali u kontekstu cele poruke dobija dodatnu dimenziju.
Ovakve izjave, koliko god bile očekivane u određenim krugovima, otvaraju i šira pitanja. Koliko su ovakvi odnosi stabilni na duže staze, a koliko zavise od trenutnih okolnosti i ličnih veza lidera, ostaje tema o kojoj će se, po svemu sudeći, tek govoriti.
