Bela kuća i Kongres SAD bi trebalo da razmotre aktuelnu politiku prema Rusiji kako bi došli do konstruktivne saradnje sa Moskvom, budući da su odnosi dve nuklearne super sile trenutno u apsolutnom ćorsokaku, navode nekoliko američkih političara među kojima i bivši ambasador SAD u Rusiji Džon Hantsman u otvorenom pismu, prenosi „Politiko“.
Kako navode, Rusko-američki odnosi su „u opasnom ćorsokaku“, pretnja vojnim konfliktima, koja može da preraste u nuklearni rat, je ponovo realnost. Zemlje su se okrenule ozbiljnoj trci u naoružanju, spoljna politika Vašingtona se svodi na reakcije, sankcije, napade u javnosti i rezolucije kongresa.
[adsenseyu1]
Pored toga, pandemija kovida 19 je samo pogoršala situaciju, dovela je do ozbiljnog pada ekonomije umesto da promoviše saradnju, navodi se u pismu, koje je, između ostalog, potpisala i bivša savetnica Bele kuće Fiona Hil.
Najstrašnija pretnja iz Rusije SVIH VREMENA: Ako prema nama poleti bilo kakva raketa ODMAH POČINJE …https://t.co/ClJiyfbllx
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) August 7, 2020
U isto vreme svet je pred velikim izazovima, za koje je potrebna saradnja Amerike i Rusije, uključujući i opasnost od nuklearnog konflikta i promene globalne klime. Ulozi su toliko visoki da američke vlasti moraju pažljivo da proanaliziraju i promene trenutni kurs, smatraju autori članka.
[adsenseyu4]
Prema njihovim rečima, oni nemaju iluzije – Moskva „uzima teritorije“ susednih država, osporava ulogu Vašingtona kao svetskog lidera i „meša se“ u unutrašnje poslove Amerike. „U najboljem slučaju naši odnosi će biti smeša suparništva i saradnje. Politički izazov će biti da se pronađe najpogodniji i najbezopasniji balans“, smatraju potpisnici pisma.
Prema njihovom mišljenju potrebno je da se pronađe efektivan način borbe sa „ruskim mešanjem“ u američke izbore. Osnovne mere moraju da uključe učvršćivanje izborne infrastrukture, sankcije protiv Rusa „koji koriste ukradene informacije kao oružje“ i protivdejstvo hakerskim napadima.
Vašington bi trebalo da uvuče Moskvu u pregovore „bez javnosti“, pritom je potrebno da obrati pažnju na sposobnost svake strane da može da nanese štetu na veoma važan deo infrastrukture druge države.
[adsenseyu1]
Obe države su u mogućnosti da unište jedna drugu za 30 minuta, zato je potrebno da imaju „apsolutne diplomatske odnose“. „Oni su nam potrebni kao najvažniji element sigurnosti, kako bi sve zablude i pogrešne proračune sveli na minimum, a koje mogu dovesti do rata. Obnavljanje normalnih diplomatskih odnosa mora biti prioritet Bele kuće i kongresa“, podvlači se u pismu.
Amerika mora da se pridržava strateške pozicije „koja je bila dobra“ u periodu Hladnog rata – izbalansirana posvećenost obuzdavanju. Na taj način podržavajući odbranu, Vašington bi trebalo da uvuče Moskvu u ozbiljan i stabilan strateški dijalog, sa ciljem da se ukloni nepoverenje i neprijateljstvo.
Istovremeno, potrebno je da se usredsrede na veliki i neodložni problem sigurnosti, sa kojim se susreću obe države, uključujući i produženje Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (Start 3).
[adsenseyu4]
Pritom, ne treba zaboraviti da trenutna pozicija Vašingtona pojačava spremnost Moskve da podrži „malo konstruktivne političke aspekte“ koje Peking ima prema Americi. „Okrenuti putokaz na drugu stranu“ neće biti jednostavno, ali to bi trebalo da bude cilj američkih vlasti, smatraju autori pisma.
U odnosu na važna pitanja prema kojima se njihovi interesi sudaraju, kao što su Ukrajina i Sirija, Amerika mora da ima čvrste principe, „treba da ih podeli sa svojim saveznicima i da teži pravičnom ishodu“. Ipak više pažnje je potrebno da se posveti kumulativnom efektu, koji može za obe strane da bude uravnotežen i da predstavlja korak napred ka bilateralnim odnosima.
Pored toga, Amerika mora da ima fleksibilniji režim sankcija, da se usredsredi na određena ograničenja, koja može da smekša u zamenu za ruski odgovor, odnosno „napredovanje pregovora ka rešavanju sukoba“. U tom smislu će biti potrebni „napori kako bi se prekinulo mešanje“ u američke izbore. Za to će biti potrebna politička volja kako Belog doma, tako i kongresa, uvereni su eksperti.
„Na kraju, realnost je to da Rusija tokom vladavine Vladimira Putina deluje u okvirima strategije, koja svojim korenima pripada nacionalnim tradicijama. Takva strategija ima podršku i kod elite i celog društva. Budući njegov naslednik, čak i ako bude više okrenut demokratiji, će najverovatnije delovati u istim okvirima. Pretpostavka, na osnovu koje američki političari smatraju da mi možemo i moramo da promenimo te okvire, je pogrešna. Isto tako bi bilo suludo misliti da mi nemamo drugi izbor, osim da se pridržavamo trenutne politike“, navode.
„Amerika mora da živi sa postojećom Rusijom, a ne sa onom kakvu ona očekuje da bude, da potpuno iskoristi svoje jače strane, ali da bude otvorena za diplomatiju. Ako se tome posvetimo, možemo da se izborimo sa izazovom koji za nas predstavlja Rusija i da pokušamo da naše odnose pretvorimo u konstruktivnije. Cena neuspeha je previsoka“, zaključuju autori članka.
Inače, ovo otvoreno pismo potpisalo je ukupno 103 američka političara, bivša političara i politička stručnjaka.
