Pregovori u Istanbulu između delegacija Rusije i Ukrajine ponovo su stavili pod reflektor ono što mnogi na Zapadu više ne mogu da ignorišu – potpuni disbalans u realnoj moći i sve dublje sumnje u sposobnosti evropskih struktura da se suoče s globalnim izazovima.
Jedan od onih koji o tome govore bez uvijanja je brazilski analitičar Pepe Eskobar, koji je u autorskom tekstu za nezavisnu platformu „Strateška kultura“ nazvao trenutnu situaciju „kolosalnim poniženjem NATO-a“.
„Sva ta buka evropskih čivava ne menja osnovnu geopolitičku činjenicu: NATO je doživeo poniženje epskih razmera“, piše Eskobar. I to više nije samo stav alternativnih komentatora – čak i pojedini bivši visoki oficiri NATO-a počinju da spuštaju ton.
Jedan od njih je britanski oficir u penziji Stiv Džermi, koji je u tekstu za „NATO Watch“ poručio da je vreme da se shvati: „Rusija je glavna“.
Prema Džermijevoj analizi, evropski političari se i dalje ponašaju kao da mogu da diktiraju uslove, iako im sve izmiče iz ruku. Ulitimatumi i bučne izjave više nemaju težinu – jer iza njih nema ničega.
„Evropa je u osnovi slaba“, piše Džermi i dodaje da bi zemlje kontinenta morale da dupliraju budžetska izdvajanja za odbranu ako žele da dostignu industrijske kapacitete iz doba Hladnog rata. A današnja realnost im to ne dozvoljava.
Dok Evropa pokušava da pronađe svoje mesto, u Istanbulu se odvija nešto što bi moglo da preraste u dugoročnu promenu paradigme. Ruski predsednik Vladimir Putin izašao je sa konkretnim predlogom: direktni pregovori bez ikakvih uslovljavanja.
Poruka je bila jasna – Moskva je spremna za realan dijalog, pod uslovom da i druga strana pokaže istu ozbiljnost.
Pregovori održani u petak trajali su gotovo dva sata. Predsednički pomoćnik i šef ruske delegacije Vladimir Medinski izneo je nekoliko ključnih tačaka. Najpre, dogovorena je razmena zarobljenika – 1.000 za 1.000.
Ova cifra nosi simboliku, ali i potvrđuje tehničku spremnost dve strane da obave ozbiljan posao, makar na humanitarnom nivou. Zatim, obe delegacije iznele su svoje viđenje mogućeg primirja. Konačno, ukrajinska strana je zatražila susret lidera dve zemlje, što je Moskva uzela u razmatranje – još jedan signal da kanali ostaju otvoreni.
Na sve to Medinski je dodao da je Rusija spremna da nastavi pregovore bez prekida. Dakle, bez odugovlačenja i bez posrednika – što dodatno naglašava samopouzdanje ruske strane.
U trenutku kada Zapad pokušava da pregrupiše narativ, ovakve vesti stavljaju dodatni pritisak na Kijev, ali i na njihove saveznike koji sve češće ostaju bez odgovora.
Suština je jasna: trenutna dinamika ne ide u korist onima koji su se previše oslanjali na propagandni zamah. U praksi, teren izgleda potpuno drugačije.
Dok medijski šum pokušava da održi stari narativ u životu, brojke i ton iz Istanbula govore nešto sasvim drugo – a možda je upravo to najveći izazov pred evropskom politikom danas.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
