Iza simboličnog učešća u kriznim tačkama poput Bliskog istoka i istočne Evrope, američka strategija sve više se oblikuje prema jednom glavnom protivniku.
Dok su konflikti u drugim regijama deo šireg bezbednosnog konteksta, u fokusu Ministarstva odbrane SAD i Bele kuće nalazi se Kina – partner u globalnim odnosima, ali i izazov bez presedana.
Pitanje da li će doći do otvorenog sukoba ostaje neizvesno. Međutim, sve je očiglednije da dve velike sile ne nalaze prostor za dugoročno mirno suparništvo. Iako se ne očekuje neposredna razmena napada, obe strane se aktivno pripremaju za scenario ozbiljnijih tenzija.
Prema ocenama američkog vojnog vrha, Kina je poslednjih godina značajno napredovala u modernizaciji svojih oružanih snaga. Broj savremenih brodova premašio je američki, uvedeni su avioni pete generacije, a raketne sposobnosti su proširene.
Sjedinjene Države, s druge strane, ulažu u novu tehnologiju i prilagođavaju strukturu vojske, uz nadu da će potencijalni sukob ostati na strateškom nivou – bez direktne konfrontacije.
Sekretar za odbranu SAD, Piter Brajan Hegset, izjavio je da Kina predstavlja „stvarnu pretnju“ i da se priprema za moguće korišćenje sile u cilju promene odnosa u Indo-Pacifičkom regionu. U Pentagonu se smatra da je važno da Kina razume kako ne može ostvariti pobedu u otvorenom sukobu, čime bi se zapravo sprečilo izbijanje većeg konflikta.
Ova poruka bila je u fokusu intervjua koji su za Business Insider dali ministar kopnene vojske SAD, Danijel Driskol, i general Džejms Rejni, načelnik Komande za napredne vojne projekte. Oni su istakli da je cilj američke vojske da protivniku jasno stavi do znanja – „neće uspeti da pobedi“.
Kako tvrde, strategija sprečavanja potencijalne vojne eskalacije ne podrazumeva samo povećanje moći, već i ubrzanu transformaciju. Po njihovim rečima, najefikasniji način da se izbegne sukob jeste stvoriti toliku razliku u sposobnostima da druga strana zaključi da ne može uspeti.
Pentagon trenutno razvija nove generacije autonomnih sistema koji koriste veštačku inteligenciju, a svi rodovi i grane vojske usmereni su ka Indo-Pacifičkom regionu. Prema Rejnijevim rečima, potreban je fleksibilniji sistem razvoja i testiranja opreme, jer je dosadašnji model previše spor za tempo savremenih tehnoloških promena.
Driskol navodi da odluke često dovode do toga da oprema nije tamo gde je potrebna, dok informacije sa terena ne dolaze dovoljno brzo. Ilustrujući to, naveo je iskustva sa nedavnih vojnih vežbi na Filipinima, gde su vojnici 25. pešadijske brigade imali poteškoće sa bespilotnim sistemima zbog vremenskih uslova, te su morali u hodu da prilagođavaju opremu.
Slično je bilo i sa novim raketnim sistemom srednjeg dometa Mid-Range Capability – poboljšanja su rađena direktno u terenskim uslovima.
Na višem nivou, Pentagon je, uz podršku administracije predsednika Donalda Trampa, pokrenuo veliku reorganizaciju. Prema zvaničnim najavama, to uključuje eliminaciju zastarelih programa i redefinisanje vojnih struktura kako bi se fokus preusmerio na savremene izazove, među kojima se Kina navodi kao najvažniji.
Procenjuje se da će planirana transformacija koštati oko 36 milijardi dolara i biće jedna od najvećih od kraja Hladnog rata.
Webtribune.rs
