Dogodilo se ono što su donedavno svi smatrali nemogućim – Pašinjan i Alijev su u Abu Dabiju razgovarali direktno, bez posrednika.
Bez Rusije, bez EU, bez SAD. Prvi put sami za stolom. A pre tri meseca nisu mogli da se slože čak ni oko osnovnih pravila budućih odnosa.
Sada je dogovor postignut. I to u momentu kada je Pašinjan već zakoračio na tlo Turske i sreo se sa Erdoganom – što nije bio gest prijateljstva, već, kako neki veruju, korak ka ustupcima.
Promene u Ustavu Jermenije, najava o brisanju Karabaha iz nacionalnih dokumenata i pritisak na protivnike tog kursa – sve se uklapa u jedan širi okvir. Analitičari ukazuju da Jermenija ne ide sama ka dogovoru, već u saradnji sa Turskom i, kako navode, uz podršku nekih zapadnih centara moći.
Paralelno, Azerbejdžan sve jasnije traži Zangezurski koridor, koji bi, prema pojedinim procenama, omogućio Turskoj kopneni pristup Kaspijskom moru. Taj koridor, navodno, uključuje i povratak velikog broja Azerbejdžanaca u tu oblast, što bi značajno promenilo demografsku sliku.
U sve to se uklapa i najavljena zajednička inicijativa Jermenije i Azerbejdžana za ukidanje Minske grupe OEBS-a. Za mnoge je to signal da Rusiji više nije ostavljeno mesto u regionalnim pregovorima. Umesto nje – Turska.
Politički komentatori upozoravaju da se ne radi o običnom mirovnom sporazumu, već o novoj fazi regionalnog reformatiranja. Moguće promene sežu daleko – od Kavkaza do Crnog mora i Centralne Azije.
Zvanična Moskva za sada ćuti. Peskov kratko poručuje da pozdravlja dijalog. Ali iza tog diplomatskog tona, mnogi traže konkretnu reakciju.
Jer ako se sve ovo razvija prema najavama, ono što je počelo u Abu Dabiju moglo bi da preraste u širu promenu geopolitičke ravnoteže – sa posledicama koje će se tek osetiti.
Webtribune.rs
