NATO i Ukrajina suočeni su sa novom pretnjom u obliku hipersonične rakete „Orešnik,“ koja je u poslednjim danima postala centralna tema vojnih i političkih rasprava.
Prema navodima agencije France-Presse, Ukrajina je zatražila hitan sastanak sa NATO-om nakon što je Rusija ispalila ovu raketu na industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku.
Sastanak je zakazan za sledeći utorak u Briselu, gde će predstavnici NATO-a i Ukrajine razgovarati o posledicama ovog poteza i mogućim odgovorima na novu rusku vojnu taktiku.
Detalji ruskog napada
Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se naciji 21. novembra, objasnivši motive za upotrebu rakete „Orešnik.“
Prema njegovim rečima, Rusija je bila primorana da testira ovu novu hipersoničnu raketu srednjeg dometa kao odgovor na intenzivne napade ukrajinskih snaga na civilne i vojne objekte u Kurskoj i Brjanskoj oblasti.
Napadi su izvedeni američkim i britanskim raketama ATACMS i Storm Shadow, koje su Ukrajini isporučene od strane Zapada.
Putin je naglasio da je cilj napada bio industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku, za koji Moskva tvrdi da proizvodi raketnu tehniku i drugo naoružanje koje se koristi protiv ruskih ciljeva. Raketa „Orešnik“ je pogodila metu u ne-nuklearnom hipersoničnom režimu, demonstrirajući svoju preciznost i razornu moć.
Šta je raketa „Orešnik“?
Raketa „Orešnik“ predstavlja jedno od najnovijih dostignuća ruske vojne industrije. Reč je o hipersoničnoj interkontinentalnoj balističkoj raketi sa dometom od 5000 kilometara, koja može nositi nekoliko nezavisnih bojevih glava, uključujući nuklearne.
Iako je u ovom napadu korišćena konvencionalna verzija, „Orešnik“ je jasno upozorenje Zapadu o ruskim vojnim kapacitetima.
Ruski vojni stručnjaci ističu da ova raketa ima mogućnost probijanja svih postojećih sistema protivraketne odbrane, uključujući američke i evropske sisteme. Ova tehnologija omogućava Rusiji da brzo i precizno odgovori na bilo kakvu pretnju, bez obzira na udaljenost.
Odgovor NATO-a i Ukrajine
Ukrajina je nakon napada optužila Rusiju za eskalaciju sukoba i zatražila hitnu pomoć od NATO-a. Sastanak Saveta NATO-Ukrajina u Briselu biće prilika za razmatranje potencijalnih mera, uključujući jačanje protivraketne odbrane Ukrajine i dodatnu vojnu podršku.
NATO je u prošlosti izražavao zabrinutost zbog razvoja hipersoničnog naoružanja, a „Orešnik“ dodatno pojačava te strahove. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije je izjavio da je savez spreman da se suoči sa svim izazovima, ali mnogi analitičari smatraju da trenutna tehnologija NATO-a nije dovoljna za efikasan odgovor na hipersonične pretnje.
Putinova strategija
Putinova odluka da javno objavi upotrebu „Orešnika“ i njegove sposobnosti može se tumačiti kao poruka Zapadu da Rusija ne namerava da ostane pasivna u kontekstu stalne eskalacije sukoba. Takođe, ovo je demonstracija ruske spremnosti da koristi najmoderniju tehnologiju u odbrani svojih interesa.
Hipersonična trka na globalnom nivou
Hipersonično naoružanje postalo je centralni deo vojne strategije velikih sila. Rusija, SAD i Kina intenzivno rade na razvoju ovog tipa oružja, koje menja ravnotežu moći na globalnom nivou.
Rusija je u ovom domenu trenutno ispred svojih konkurenata, sa raketama kao što su Kinžal, Cirkon, Avangard, a sada i „Orešnik.“
Putin je već ranije naglasio da će Rusija koristiti svoje hipersonične sisteme za odbranu protiv bilo kakvog NATO napada na ruske teritorije. „Orešnik“ je sada jasno stavio do znanja da Rusija ima kapacitet da odgovori na svaki izazov.
Šira slika
Napad na Dnjepropetrovsk i testiranje „Orešnika“ dolaze u trenutku kada se sukob u Ukrajini intenzivira, a odnosi između Rusije i Zapada dodatno pogoršavaju. NATO i Ukrajina sada su suočeni sa teškim pitanjem – kako odgovoriti na novu rusku tehnologiju i da li je eskalacija neizbežna.
Ova situacija jasno pokazuje da je hipersonično naoružanje postalo ključni faktor u modernim sukobima, a Rusija se pozicionirala kao lider u ovoj oblasti.
Sastanak u Briselu mogao bi doneti nove smernice za NATO-ovu strategiju, ali pitanje ostaje – da li Zapad ima efikasne odgovore na ruske hipersonične pretnje?
Ruska upotreba rakete „Orešnik“ otvorila je novo poglavlje u sukobu u Ukrajini i značajno promenila ravnotežu moći. Njena upotreba ne samo da demonstrira moć ruske vojske, već i stavlja dodatni pritisak na NATO i Ukrajinu, koji sada moraju da pronađu način da se nose sa ovom pretnjom.
Rusija je jasno stavila do znanja da neće oklevati da koristi svoju hipersoničnu tehnologiju u odbrani svojih interesa, dok je Zapad suočen sa sve većim izazovima u pružanju podrške Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
